Predsednik Rusije Vladimir Putin pozvao je u četvrtak ruske milijardere da stave patriotizam ispred profita, poručivši im da investiraju kod kuće kako bi ojačali ekonomiju suočenu sa sankcijama Zapada.
Obraćajući se ruskoj poslovnoj eliti lično po prvi put od dana kada je poslao svoje trupe u Ukrajinu 24. februara prošle godine, Putin im je rekao da njihova uloga nije samo da zarađuju novac već da podržavaju društvo.
Odgovoran preduzetnik je pravi građanin Rusije, svoje zemlje, građanin koji razume i deluje u njenim interesima“, rekao je Putin.
„On ne skriva imovinu u ofšoru, već registruje firme ovde, kod nas, i ne postaje zavisan od stranih vlasti.
On je pozdravio „visoku misiju“ preduzetnika koji su se brinuli o svojim radnicima i usmerili svoje talente ne samo ka izvlačenju profita već i za javno dobro.
Milijarderi Oleg Deripaska, Vladimir Potanjin, Aleksej Mordašov, Nemački Kan, Viktor Vekselberg, Viktor Rašnjikov, Andrej Meljničenko i Dmitrij Mazepin – čiji se interesi kreću od metala i bankarstva do đubriva – bili su među prisutnima na skupu.
Putin je rekao da želi da čuje njihove stavove o tome kako izgraditi dinamičniju ekonomiju koja bi dovela do „primetnog poboljšanja kvaliteta života ljudi širom zemlje“.
Iako je dočekan ovacijama, on je isporučio oštru poruku najbogatijima u Rusiji: da moraju više da razmišljaju o potrebama zemlje, a manje o sopstvenom ishodu.
Kada se sastao s njima na početku rata, Putin im je rekao da mu nije preostalo ništa drugo nego da pokrene svoju „specijalnu vojnu operaciju“ – što ih je u stvari primoralo na javno pokazivanje saglasnosti.
Mnogi od tajkuna, poznatih kao oligarsi, kasnije su stavljeni pod sankcije Zapada – nešto što je Putin koristio kao argument da je ulaganje kod kuće bezbednije. Prošlog meseca je rekao poslovnim liderima da obični Rusi nemaju simpatija za konfiskaciju njihovih jahti i palata.
Predsednik je u četvrtak rekao da je propao ono što je nazvao pokušajem da se ruska ekonomija uništi sankcijama. Ali on je takođe zvučao hitno, rekavši da zemlja ne može sebi priuštiti da se opusti.
„Savršeno razumem pretnje koje se dešavaju i ono što nam zlobnici govore, govoreći da će Rusija imati problema na srednji rok. Da, to je pretnja koju moramo da imamo na umu“, rekao je on.
„Pozivam vas da ne čekate da dođu ove negativne posledice ovog srednjoročnog perioda… Morate da delujete odmah.
Kao najjasniji znak rastućih zahteva za veliki biznis, vlada – suočena sa sve većim budžetskim deficitom – planira da prikupi oko 300 milijardi rubalja (3,9 milijardi dolara) u vidu neočekivanog poreza, iako to neće uticati na kompanije za naftu, gas i ugalj.
Ministar finansija Anton Siluanov rekao je da će porez biti postavljen na oko 5% viška profita, prenela je agencija TASS. Namet će zakonski stupiti na snagu od 2024. godine, ali Ministarstvo finansija očekuje da kompanije izvrše plaćanja i ove godine, rekao je on.
Rusija se nada da će ove godine ostvariti ekonomski rast, nakon pada od 2,1% u 2022. Ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov rekao je kongresu da će BDP i investicije rasti ove godine, ali nije dao procene.
Ekonomija se pokazala neočekivano otpornom na sankcije prošle godine, ali povratak na nivoe prosperiteta pre sukoba može biti daleko jer je više vladine potrošnje usmereno na vojsku.
Putin je efektivno stavio veliki deo ekonomije na ratnu osnovu, sa odbrambenim fabrikama koje rade danonoćno kako bi proizvele oružje, municiju i opremu.
