Spavanje manje od pet sati noću povezano je sa 74% povećanom verovatnoćom razvoja bolesti perifernih arterija (PAD) u poređenju sa sedam do osam sati. To je nalaz studije objavljene danas u European Heart Journal-Open.
„Naša studija sugeriše da je spavanje sedam do osam sati noću dobra navika za smanjenje rizika od PAD-a“, rekao je autor studije dr Šuai Juan sa Instituta Karolinska, Stokholm, Švedska.
Više od 200 miliona ljudi širom sveta ima bolest perifernih arterija (PAD), gde su arterije u nogama začepljene, ograničavajući protok krvi i povećavajući rizik od moždanog i srčanog udara.
Dr Juan je rekao: „Nedovoljno noćno spavanje i dnevno dremanje su ranije bili povezani sa povećanim rizikom od bolesti koronarnih arterija koje su, poput PAD-a, uzrokovane začepljenim arterijama. Pored toga, problemi sa spavanjem su među najviše rangiranim tegobama u PAD-u pacijenata. Postoje ograničeni podaci o uticaju navika spavanja na PAD i obrnuto, a naša studija je imala za cilj da popuni tu prazninu.“
Studija je obuhvatila više od 650.000 učesnika i sprovedena je u dva dela. Prvo, istraživači su analizirali povezanost trajanja sna i dnevnog spavanja sa rizikom od PAD-a. U drugom delu, istraživači su koristili genetske podatke za izvođenje prirodno randomizovanih kontrolisanih ispitivanja – nazvanih Mendelovom randomizacijom – da bi ispitali uzročnost asocijacija.
Dr Juan je rekao: „Analize opservacije su ograničene obrnutom uzročnosti – što znači da ako se pronađe veza između navika spavanja i PAD-a, ne možemo biti sigurni da li su navike spavanja uzrokovale PAD ili je PAD uzrokovao navike spavanja. Mendelska randomizacija je robustan metod za procenu uzročnosti i pruža veću sigurnost u pogledu rezultata“.
Uzeti zajedno, najjači dokaz je bio kratak san, gde je odnos sa PAD-om išao u oba smera. U opservacionoj analizi 53.416 odraslih osoba, spavanje manje od pet sati noću bilo je povezano sa skoro udvostručenim rizikom od PAD-a u poređenju sa sedam do osam sati (odnos opasnosti [HR] 1,74; 95% interval poverenja [CI] 1,31–2,31).
Ovaj nalaz je podržan daljim analizama kod 156.582 i 452.028 osoba. U uzročnim studijama, kratak san je bio povezan sa povećanim rizikom od PAD-a i, pored toga, PAD je bio povezan sa povećanom verovatnoćom kratkog sna. Dr Juan je rekao: „Rezultati pokazuju da kratak noćni san može povećati šanse za razvoj PAD-a i da PAD povećava rizik od nedovoljnog sna.
Što se tiče dugog sna, u opservacionoj analizi 53.416 odraslih osoba, spavanje osam sati ili više po noći bilo je povezano sa 24% većim rizikom od PAD u poređenju sa sedam do osam sati (HR 1,24; 95% CI 1,08–1,43). Ovaj nalaz je potkrijepljen analizama u dvije veće populacije od 156.582 i 452.028 osoba.
Međutim, nisu pronađene uzročne veze između dugog sna i PAD-a. Slični rezultati su prijavljeni i za dremanje, gde su oni koji spavaju tokom dana imali 32% veći rizik od PAD-a u poređenju sa onima koji nisu spavali (HR 1,32; 95% CI 1,18–1,49), ali nisu pronađene uzročne veze. „Potrebno je više studija o odnosima između dugog noćnog sna, dnevnog spavanja i PAD-a“, rekao je dr Juan. „Iako smo pronašli asocijacije u opservacionim studijama, nismo mogli da potvrdimo uzročnost.“
On je zaključio: „Potrebno je više istraživanja o tome kako prekinuti dvosmernu vezu između kratkog sna i PAD-a. Promene u načinu života koje pomažu ljudima da više spavaju, kao što je fizička aktivnost, mogu smanjiti rizik od razvoja PAD-a. Za pacijente sa PAD-om, optimizovanje upravljanje bolom moglo bi im omogućiti da se dobro naspaju.“
