Studija koju su sproveli istraživači sa Universitat Politecnica de Valencia (UPV), koji pripada Institutu za nauku i tehnologiju betona (ICITECH), u saradnji sa Chalmers Universiti of Technologi u Geteborgu (Švedska), obećava da će revolucionisati strukturalni dizajn vetrenjače. Njihov rad nudi rešenja koja su 8%–15% održivija od tradicionalnih dizajna vetroturbina.
Ova studija predstavlja inovativan i efikasan metod za optimizaciju projektovanja temelja vetroturbina, čime se poboljšava energetska efikasnost u njihovoj izgradnji. Rezultati dobijeni u studiji, objavljeni u časopisu Structural and Multidisciplinari Optimization , pokazuju njenu primenljivost u velikim i složenim projektima i njen potencijal za upotrebu u drugim građevinskim objektima.
„Naš metod omogućava održivije projektovanje struktura i olakšava njihovu izgradnju kroz softver koji može da analizira različite uslove i na taj način optimizuje finalni proizvod. Koristi metamodele, kao što je Kriging, da poboljša efikasnost i smanji računske troškove procesa optimizacije dizajna“, objašnjava Viktor Jepes, istraživač na Institutu ICITECH Političkog univerziteta u Valenciji.
U svojoj studiji, Universitat Politecnica de Valencia i Tehnološki tim Chalmers univerziteta primenili su metodu na pravi primer temelja vetroturbina u Švedskoj. „Otkrili smo da je našim pristupom moguće dobiti bolje dizajne analizirajući samo dvadeset umesto hiljadu različitih dizajna. Takođe smo otkrili da su ovi dizajni održiviji od konvencionalnih dizajna“, kaže Viktor Jepes, istraživač na Institutu ICITECH na UPV.
Prednosti ove „revolucionarne metode“ takođe uključuju značajno smanjenje troškova — i finansijskih i računskih — i vremena prilikom projektovanja temelja vetroturbina.
Iako se ova studija fokusira na projektovanje temelja vetroturbina, metod koji su predložili španski i švedski istraživači može se primeniti na druge strukture koje se koriste u niskogradnji ili građevinarstvu. Štaviše, tehnika Kriging metamodeliranja se široko koristi u industriji i može se primeniti na širok spektar projekata konstrukcijskog dizajna.
„Naš rad može biti koristan za optimizaciju drugih građevinskih građevina kao što su mostovi ili zgrade. Pored toga, predloženi metod bi se mogao primeniti u drugim oblastima, kao što je optimizacija proizvodnih procesa ili razvoj novih materijala. Ukratko, to je nova tehnika sa veliki potencijal za bavljenje i rešavanje širokog spektra problema inženjerskog dizajna“, zaključuje Viktor Jepes.