Kako majke i očevi vide jedni druge kao suroditelje svoje dece igra ključnu ulogu u tome koliko će njihova deca postati prilagođena, sugeriše nova studija.
Istraživači su otkrili da, na uzorku parova sa niskim primanjima, deca imaju najbolje ishode kada oba roditelja vide njihov zajednički roditeljski odnos kao veoma pozitivan i najgori kada oba roditelja vide njihov odnos kao loš.
Međutim, ishodi dece su se razlikovali kada su parovi videli da je njihov zajednički roditeljski odnos umereno dobar, ali su majke i očevi imali različite poglede jedni na druge kao su-roditelji, rekla je Sara Šope-Salivan, vodeći autor studije, profesor psihologije u Ohaju.
„Najbolji ishod za decu bio je kada su oba roditelja videla svoj zajednički roditeljski odnos kao pozitivan. Ali deca su bila skoro jednako dobro prilagođena kada je kvalitet odnosa bio umeren, a majke su bile manje pozitivne u odnosu na zajedničko roditeljstvo u odnosu na očeve“, Šope-Salivan rekao.
Ishodi dece su patili, međutim, kada su očevi bili manje pozitivni u pogledu zajedničkog roditeljstva, pokazala je studija.
Studija je nedavno objavljena na internetu u časopisu Child Development.
Prethodne studije su pokazale da su roditelji sa boljim koroditeljskim odnosima efikasniji jer su roditelji i njihova deca bolje prilagođeni – na primer, imaju manje problema u ponašanju i bolje društvene odnose sa drugima. Ali većina prethodnih istraživanja rađena je u belim porodicama srednje klase i oslanjala se isključivo na perspektivu majki o zajedničkom roditeljstvu.
Učesnici ove nove studije bili su 2.915 parova sa niskim primanjima u sedam američkih država koji su učestvovali u programu podrške zdravim brakovima. Svi parovi su imali dete mlađe od 5 godina.
Učesnici su pitani o njihovom zajedničkom roditeljstvu sa svojim partnerom – drugim rečima, kako su se odnosili jedni prema drugima kao roditelji.
„Koroditelji sa visokokvalitetnim vezama pružaju emocionalnu podršku jedni drugima i podržavaju roditeljske odluke jedni drugima“, rekla je Šope-Salivan.
Osamnaest meseci nakon što su parovi prijavili svoju vezu sa roditeljstvom, od njih je zatraženo da izveste o socijalnoj kompetenciji svog deteta i prilagođavanju ponašanja.
Na osnovu izveštaja majki i očeva o njihovom zajedničkom roditeljstvu, istraživači su identifikovali četiri grupe sa roditeljstvom. Najveći — 43% uzorka — bili su roditelji koji su oboje videli da je njihov zajednički roditeljski odnos veoma pozitivan.
Sledeća najveća grupa (32%) bili su roditelji koji su oboje videli svoju vezu kao umereno pozitivnu, ali su majke bile manje pozitivne u pogledu zajedničkog roditeljstva očeva.
„Njihova deca su bila skoro podjednako dobro prilagođena kao i roditelji koji su oboje bili pozitivni u pogledu njihovog zajedničkog roditeljstva“, rekla je Šope-Salivan.
Činjenica da su ove dve grupe činile većinu uzorka je značajan nalaz, rekao je Šope-Salivan.
„Parovi sa niskim primanjima često se suočavaju sa različitim izazovima koji roditeljstvo mogu otežati nego što je to slučaj sa parovima iz srednje klase, tako da je ohrabrujuće da je tri četvrtine njih imalo veze sa roditeljstvom koje su dovele do dobrih ishoda za njihovu decu, “ Ona je rekla.
Sledeća najveća grupa (16%) bili su oni koji su prijavili umereno kvalitetan odnos sa roditeljstvom, ali su očevi bili manje pozitivni od majki. Četvrtu grupu (9%) činili su parovi koji su prijavili nekvalitetne odnose sa roditeljstvom, pri čemu su majke posebno kritične prema očevima.
Ove dve grupe su imale decu koja su bila manje prilagođena od dece u drugim grupama.
Jedno pitanje koje studija postavlja jeste zašto su deca manje prilagođena kada su očevi manje pozitivni od majki u pogledu njihovog zajedničkog roditeljstva.
Podaci iz studije ne mogu dati konačan odgovor na to, rekao je Šope-Salivan. Ali studija je pokazala da je veća verovatnoća da će očevi sa psihičkim problemima biti u grupi „manje pozitivnih očeva“ nego u drugim grupama.
Uznemireni očevi mogu navesti majke da ih odgurnu od roditeljskih obaveza, što može dovesti do toga da očevi razviju dalje psihološke probleme i da budu manje srećni zbog svoje uloge u zajedničkom roditeljstvu.
„To može dovesti do više sukoba između roditelja, više neslaganja oko odluka o roditeljstvu i manje pozitivnog angažmana između očeva i njihove dece“, rekla je Šope-Salivan.
„Sve to može igrati ulogu u slabijem prilagođavanju njihove dece.
Kada su majke manje pozitivne od očeva, to može ukazivati na to da majke osećaju da očevi ne doprinose dovoljno roditeljstvu, rekla je ona. S obzirom na to da je uobičajeno da se majke tako osećaju, to možda neće dovesti do toliko sukoba među roditeljima kao kada su očevi manje pozitivni, što je možda razlog zašto su deca relativno dobro prilagođena.
Sve u svemu, rezultati sugerišu da bi praktičari koji rade sa roditeljima možda želeli da obrate posebnu pažnju kada su očevi manje pozitivni od majki u pogledu njihovog zajedničkog roditeljstva, rekla je ona.
