Nakon što je potvrdio njegov potencijal kao agensa za biokontrolu štetočina, tim sa Univerziteta u Kordobi otkrio je mehanizme koje koristi entomopatogena gljiva Metarhizium brunneum za povećanje uzimanja gvožđa u dinji i krastavcu.
U kontekstu vanrednih klimatskih uslova, u kojima javni propisi i strategije sve više nastoje da smanje uticaj na životnu sredinu koji proizvodi hemijska sinteza fitosanitarnih proizvoda, razvoj novih strategija đubrenja i agenasa biološke kontrole zasnovanih na prirodnim proizvodima je od suštinskog značaja za kretanje ka održivoj poljoprivredi. Tako su entomopatogene gljive postale efikasno sredstvo u prelasku na ekološki prihvatljiviju poljoprivredu.
Entomopatogene gljive (mikroorganizmi koji izazivaju bolest na insektima štetočina) funkcionišu kao moćno sredstvo za biokontrolu, potencijal koji je Jedinica za poljoprivrednu entomologiju UCO uspela da iskoristi u održivom proizvodu za kontrolu maslinove muhe. Ovi mikroorganizmi imaju i drugu funkciju: pomažu biljkama da se izbore sa nedostacima u ishrani, kao što su oni koji uključuju gvožđe, čime podstiču njihovu proizvodnju.
U cilju razumevanja prednosti entomopatogenih gljiva u apsorpciji hranljivih materija, istraživači sa Jedinicom za izvrsnost Maria de Maeztu—Odeljenje za agronomiju pri UCO (DAUCO) Fabijan Garsija, Enrike Kesada, Marija Hoze Garsija i Meelad Jusef opisali su po prvi put, mehanizme koje Metarhizium brunneum EAMa 01/58-Sustrain koristi kako bi omogućio biljkama da povećaju sadržaj gvožđa.
Nakon poređenja tri soja gljiva Beauveria bassiana i Metarhizium brunneum, otkrili su da je M. brunneum EAMa 01/58-Su bio onaj koji daje biljci najviše gvožđa. Zatim su proučavali koje reakcije na nedostatak gvožđa izaziva gljiva. „Potvrdili smo da on indukuje dva glavna gena za sticanje gvožđa. Mogli bismo reći da čini biljke efikasnijim u apsorpciji gvožđa iz zemlje“, objasnila je istraživač Marija Hose Garsija.
Ovi mikroorganizmi pomažu biljkama u sticanju gvožđa na dva načina: direktno i indirektno. „Direktni mehanizmi su deo na molekularnom nivou, promene napravljene od strane gena koje podstiču ove mikroorganizme da biljci daju više gvožđa; dok se indirektni put dešava kada su u zemljištu, bez uticaja na odgovor biljke, jednostavno zato što boravak u zemljištu čini gvožđe dostupnijim biljci“, primetio je istraživač Meelad Iousef.
U ovoj studiji, sprovedenoj na krastavcu i dinji, plodu sinergije grupa Fiziologija biljaka i Poljoprivredna entomologija, ustanovljeno je da od prvog dana primene rastvora sa entomopatogenim gljivama biljka počinje da izaziva reakcije na nedostatak gvožđa, što je veoma važno u Španiji, gde su krečnjačka zemljišta (koja otežavaju biljkama da apsorbuju gvožđe) veoma bogata.
Na ovaj način se dodaje vrednost bioinsekticidu razvijenom od ovog soja. Upotreba ovog proizvoda protiv ključnih štetočina koje pogađaju ove useve, poput lisne uši i bele mušice, veoma je efikasna i održiva (izrađen od ovih mikroorganizama, ne šteti životnoj sredini). A sada se takođe može pohvaliti dodatnom prednošću nečega što je sertifikovano ovom studijom: povećava nabavku gvožđa, tako da uzgajivači mogu da smanje hemijsko đubrenje (smanjenje troškova i štete po životnu sredinu).
Ovaj rad proširuje znanje o agensu za biokontrolu za koji je sada dokazano da takođe pomaže biljkama da budu efikasnije u sticanju gvožđa, pružajući rešenja za veliki izazov sa kojim se poljoprivreda suočava: minimiziranje upotrebe proizvoda hemijske sinteze koji imaju negativan otisak na životnu sredinu.
