Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Tufts i kolege identifikovali su mali molekul koji može pomoći u lečenju ljudi sa epilepsijom čije je stanje postalo otporno na benzodiazepinske lekove koji se obično koriste u lečenju napada. Istraživanje, sprovedeno u laboratorijskim ćelijama i glodarima, objavljeno je onlajn 7. marta u Cell Reports Medicine.
Nekontrolisana epilepsija može dovesti do čestih i produženih napadaja u trajanju od pet minuta ili više koji mogu izazvati oštećenje moždanih ćelija, pa čak i smrt. Stanje pogađa oko 3,4 miliona ljudi u SAD i još milione širom sveta.
Epilepsija se javlja kada zamršen, delikatan balans signalizacije neurona u mozgu pokvari, uzrokujući da se neuroni previše aktiviraju i izazivaju napade. Benzodiazepini usporavaju poruke koje putuju između neurona.
„Iako se napadi često mogu kontrolisati lekovima, do 30 procenata onih sa epilepsijom razvija rezistenciju na lekove nakon određenog vremenskog perioda“, kaže koautor studije Kritika Abiraman, naučnica na Odeljenju za neuronauku na Medicinskom fakultetu Univerziteta Tafts.
Naučnici su tražili ciljeve u mozgu koji bi mogli da povrate normalnu signalizaciju. Fokusirali su se na ko-transporter kalijum hlorida nazvan KCC2. U normalnom mozgu, KCC2 pomaže da ispumpava hlorid iz nervnih ćelija, što pomaže u kočenju preteranog aktiviranja neurona.
„Prethodna istraživanja i kod glodara i kod ljudi su pokazala da su nizak nivo KCC2 i aktivnost u mozgu povezani sa otpornim na lekove i produženim napadima“, objašnjava Šu Fun Džozefin Ng, prvi autor i naučnik u Odeljenju za neuronauku. I Ng i Abiraman rade u laboratoriji Stivena Mosa, profesora neuronauke na Medicinskom fakultetu, programskog fakulteta na Tufts Graduate School of Biomedical Sciences, i odgovarajućeg autora studije.
Saradnici u AstraZeneca-i su pregledali više od milion jedinjenja kako bi identifikovali porodicu jedinjenja koja bi mogla da utiču na aktivnost KCC2 u mozgu.
Naučnici su testirali jedno od jedinjenja iz te porodice — jedinjenje 350 — i primetili da u kombinaciji sa benzodiazepinom, jedinjenje 350 smanjuje aktivnost napada kod glodara sa napadima otpornim na lekove.
„Takođe smo primetili da su miševi lečeni benzodiazepinom i jedinjenjem 350 imali manju smrt ćelija u mozgu od onih koji su lečeni samo benzodiazepinom“, rekao je Ng, dodajući da je to najverovatnije zato što glodari lečeni sa oba leka nisu imali toliko napadaja.
„Mali molekuli koje smo identifikovali imaju kapacitet da se razviju kao lekovi prve klase za ublažavanje epilepsije otporne na lekove i neurodegenerativnih poremećaja“, kaže Moss. „U saradnji sa Ovid Therapeutics, ova jedinjenja su sada u kliničkom razvoju.“
