Možda je bolje pustiti blagu groznicu da teče svojim tokom umesto da automatski posežete za lekovima, sugeriše novo istraživanje Univerziteta u Alberti.
Istraživači su otkrili da je nelečena umerena groznica pomogla ribama da brzo očiste svoja tela od infekcije, kontrolišu upalu i poprave oštećeno tkivo.
„Pustili smo prirodu da radi ono što priroda čini, a u ovom slučaju to je bila veoma pozitivna stvar“, kaže imunolog Daniel Barreda, glavni autor studije i zajednički profesor na Fakultetu poljoprivrednih, životnih i ekoloških nauka i Fakultetu za životnu sredinu. Nauka.
Umerena groznica se sama rešava, što znači da telo može i da je izazove i da je isključi prirodno bez lekova, objašnjava Barreda.
Zdravstvene prednosti prirodne groznice za ljude još uvek moraju biti potvrđene istraživanjem, „ali pošto su mehanizmi pokretanja i održavanja groznice zajednički među životinjama, razumno je očekivati da će se slične koristi desiti i kod ljudi“, dodaje on.
To sugeriše da treba da se odupremo posezanju za lekovima protiv groznice bez recepta, takođe poznatim kao nesteroidni antiinflamatorni lekovi ili skraćeno NSAID, na prvim znacima blage temperature, kaže on.
„NSAIDS uklanjaju nelagodnost koja se oseća sa groznicom, ali verovatno odajete i neke od prednosti ovog prirodnog odgovora.“
Studija pomaže u rasvetljavanju mehanizama koji doprinose prednostima umerene groznice, koja se „evolucijski čuvala širom životinjskog carstva 550 miliona godina“, primećuje Barreda. „Svaka ispitana životinja ima ovaj biološki odgovor na infekciju.“
Neke vrste, kao što su ribe, gmizavci i insekti, čak će rizikovati grabež i smanjiti svoj reproduktivni uspeh da bi se pomerili na temperature u svom okruženju koje izazivaju prirodnu groznicu.
„Dakle, veliko je pitanje, ako životinje idu na ove velike dužine, zašto uzimamo lekove na prvim znacima groznice?“
Za studiju, ribama je data bakterijska infekcija, a njihovo ponašanje je zatim praćeno i procenjeno korišćenjem mašinskog učenja. Spoljni simptomi su bili slični onima koji su primećeni kod ljudi sa groznicom, uključujući nepokretnost, umor i malaksalost. Oni su zatim usklađeni sa važnim imunološkim mehanizmima unutar životinja.
Istraživanje je pokazalo da prirodna groznica nudi „integrativni odgovor koji ne samo da aktivira odbranu od infekcije, već i pomaže u njenoj kontroli“, kaže Barreda.
Istraživači su otkrili da je groznica pomogla da se ribe očiste od infekcije za oko sedam dana – upola manje vremena koje je bilo potrebno da tim životinjama nije dozvoljeno da imaju groznicu.
Groznica je takođe pomogla da se ugase upale i poprave tkiva koja su bila povređena.
„Ovo funkcioniše kao da isključite automobil, umesto da ga ostavite da radi, nakon što završite sa vožnjom. To štedi energiju i sprečava dodatnu štetu“, primećuje Barreda.
Nalazi bi takođe mogli pomoći veterinarima i proizvođačima stoke da se izbore sa bolešću životinja sa kojima rade, sugeriše Barreda.
„Možemo da iskoristimo ovu prirodnu reakciju na groznicu i alate koje smo generisali da identifikujemo životinje koje su bolesne ili kojima je možda potreban pojačivač vakcinacije. Fokusiranje na podgrupu populacije štedi vreme i manje je skupo.
Na kraju, Barreda se nada da će otkrića pomoći u uspostavljanju zdrave ravnoteže između lečenja groznice i koristi od nje.
„Dugoročno, naš cilj je da utvrdimo kako da najbolje iskoristimo prednosti našeg medicinskog napretka, dok nastavljamo da koristimo prednosti prirodnih mehanizama imuniteta.
Studija je objavljena u časopisu eLife.
