Stres povezan sa COVID-19 imao je veći uticaj na mentalno zdravlje trudnica tokom pandemije, u poređenju sa onima koji to nisu, pokazalo je novo istraživanje UNSV u Sidneju.
U longitudinalnoj studiji na 742 trudnice, dr Susanne Schveizer iz UNSV Science, zajedno sa kolegama u Evropi i SAD, prikupila je podatke o mentalnom zdravlju u više vremenskih tačaka, kako tokom trudnoće, tako i nakon nje.
Njihova ranija analiza pokazala je da je stres povezan sa COVID-19 imao najveći uticaj na trudnice koje su imale tendenciju da se brinu, osećale se usamljeno ili su imale nisku toleranciju na neizvesnost.
Nastavna studija, objavljena danas u JAMA Netvork Open, bavila se stresom u vezi sa COVID-19 u postporođajnom periodu, 1,5 godina nakon prve istrage. Tim je otkrio da osećaj stresa zbog pandemije tokom trudnoće ne samo da ima trajni efekat na sopstveno mentalno zdravlje učesnika, već je takođe povezan sa povećanjem negativnog raspoloženja kod njihove bebe.
„Centar za kontrolu bolesti identifikuje trudnice kao ranjivu grupu u pogledu fizičkog zdravlja tokom pandemija i izbijanja bolesti“, kaže dr Švajcer. „Na osnovu ovih nalaza, kao i nalaza drugih, trebalo bi da identifikujemo i trudnice kao ranjivu grupu u smislu mentalnog zdravlja.
Važno je da je istraživački tim uporedio trudnice koje su učestvovale u studiji sa kontrolama koje se podudaraju sa polu, uzrastom i zemljom. „Dakle, imate nekoga ko je što je moguće sličniji, ali ko nije trudna u tom trenutku. I pogledali smo uticaje stresa povezanog sa pandemijom na njihovo mentalno zdravlje“, kaže dr Švajcer.
Pandemijski stres je meren korišćenjem Skale pandemijske anksioznosti, koja meri zabrinutost pojedinaca u vezi sa pandemijom, uključujući zabrinutost zbog zaraze virusom, dovoljno hrane i uticaja na posao.
Nije iznenađujuće da je stres povezan sa COVID-19 povezan sa više problema mentalnog zdravlja i kod žena koje su bile trudne i kod onih koje nisu. „Ali nisu sve žene bile pogođene na isti način. Postojali su faktori ranjivosti, kao što su nedostatak socijalne podrške, povećana usamljenost, zabrinutost i netolerancija na neizvesnost, što je imalo veći uticaj na mentalno zdravlje u kontekstu stresa izazvanog pandemijom kod trudnica. žene, u poređenju sa njihovim kolegama koji nisu trudni“, kaže dr Švajcer.
U konačnoj vremenskoj tački, u proseku 18 meseci nakon početne procene, tim je primenio isti skup mera kohorti.
„Ali ovog puta, takođe smo primenili meru o postporođajnom stresu, koja obuhvata simptome mentalnog zdravlja koji su povezani sa postporođajnim periodom, kao što su misli o povredi koja zadesi dete ili nanošenje štete detetu, a takođe smo merili raspoloženje i ponašanje bebe. .“
Nastavna studija je otkrila da je stres povezan sa COVID-19 tokom trudnoće, prikazan u prvom radu, značajno povezan sa lošim ishodima mentalnog zdravlja majke posle porođaja.
„Ono što će uvek najbolje predvideti vaše mentalno zdravlje je vaše mentalno zdravlje u prethodnoj vremenskoj tački“, kaže dr Švajzer. „Zato sam bila iznenađena da je stres povezan sa pandemijom tokom trudnoće negativno uticao na depresiju, anksioznost i uznemirenost majke tako daleko u budućnost, čak i kada smo kontrolisali njihove prethodne nivoe mentalnog blagostanja.“
Ali nisu samo majke bile te koje su negativno uticale. Za one koji su bili pod stresom zbog pandemije, postojala je veća šansa za ono što istraživači nazivaju ‘negativnom afektivnošću’ kod njihove bebe.
Negativna afektivnost uključuje veće šanse da dete plače i da se manje smiruje, kao i da je manje verovatno da će se upustiti u nepoznatu situaciju.
„Negativna afektivnost je mera raspoloženja novorođenčadi. Ali je povezana sa nizom problema u ponašanju, i što je još važnije, i sa kognicijom. Takođe je povezana sa razvojnim ishodima tokom životnog veka.“
Iako već postoji snažna literatura koja pokazuje da je mentalno zdravlje majke nakon porođaja značajno povezano sa ponašanjem novorođenčadi, ovo je jedna od prvih studija koja ispituje povezanost stresa tokom trudnoće sa ishodima mentalnog zdravlja majke i beba tokom pandemije.
I sama dr Švajcer je doživela iskustvo trudnoće tokom pandemije.
„Imala sam veliku sreću da sam znala da sam u poziciji da mogu da nastavim da radim, tako da nisam imala te ekonomske pritiske, ali sam bila trudnoća visokog rizika. I onda se moje dete rodilo prerano“, kaže dr. Schveizer.
„To je ionako uznemirujuće iskustvo, čak i pod normalnim okolnostima, ali to je u velikoj meri otežano činjenicom da sam bila odvojena od svoje druge dece, nikada nisam mogla da vidim svoju ćerku sa svojim mužem zajedno sve do mnogo kasnije.
„Za mene je to bilo veoma direktno i lično iskustvo o tome kako je ova pandemija uticala na peripartalni period.
Ona tvrdi da je hitno potrebna veća podrška za mentalno zdravlje trudnica kao deo standardne brige o trudnoći. „Trudnoća je period osetljivosti na probleme mentalnog zdravlja. Intenzivna i brza fluktuacija raspoloženja i emocija su normalan deo trudnoće i nakon rođenja mnogi ljudi će iskusiti nametljive, neželjene misli. Ali o tome nam se nedovoljno govori.
„Trudnicama treba dati informacije o tome šta da očekuju, šta je uobičajeno i kada treba da potraže pomoć.
Na pozadini ove studije, dr Švajzer i njen tim traže da kreiraju onlajn obrazovne resurse za ljude kako bi saznali kako trudnoća može da utiče na mentalno zdravlje, i nadaju se da će ovaj razgovor staviti u prvi plan diskursa o brizi o trudnoći.
