Nacrt zakona za koji se zalaže predsednik bosanskih Srba Milorad Dodik, ponovo bi kriminalizovao krivična dela klevete i uvrede, ukinut 2001. godine, i uveo stroge kazne do 60.000 evra (64.000 dolara). To je 100 puta više od prosječne mjesečne plate u Bosni, koja iznosi oko 600 eura (640 dolara).
Šef udruženja novinara bosanskih Srba Siniša Vukelić rekao je tokom protesta da će, ako zakon bude usvojen, „novinsko izveštavanje postati nemoguća misija, istraživačko novinarstvo će prestati da postoji i obični građani će se suočiti sa pretnjom krivičnog gonjenja za njihov govor, čak i za ono što govore na privatnim skupovima.”
Protest je održan u gradu na sjeverozapadu Banjaluke.
Nacrt zakona izazvao je osudu zvaničnika Evropske unije i SAD, globalne antikorupcijske grupe Transparensi internešenel, Međunarodne federacije novinara, koja predstavlja više od 600.000 medijskih radnika širom sveta, i drugih nacionalnih i globalnih grupa.
Prošle sedmice, neidentifikovani počinioci su vandalizirali vozila dvojice istaknutih novinara bosanskih Srba koji su glasno kritikovali rekriminalizaciju klevete u Republici Srpskoj, kako se zove dio bosanskih Srba.
Dodik je, međutim, udvostručio optužujući novinare da su inscenirali napad kako bi privukli pažnju javnosti, i obećao da će uskoro u parlament uneti i zakon o registraciji stranih agenata u ruskom stilu.
Kao odgovor, američka ambasada u Sarajevu je na Tviteru objavila da će predloženi zakoni „otežati građanima da pozivaju vladu (bosanskih Srba) na odgovornost i olakšati da korupcija cveta bez kontrole“.
„Već smo videli ovaj potez i znamo kako se završava… Ruske vlasti su iskoristile svoje represivno zakonodavstvo da suzbiju neslaganje, da istrebe civilno društvo i iskorene slobodne medije“, dodaje se u tvitu ambasade.
Čvrsto proruski orijentisan Dodik je bio najuticajniji lider bosanskih Srba skoro dve decenije — uprkos tome što ga je Zapad sankcionisao zbog zalaganja za odvajanje Republike Srpske od ostatka zemlje i aktivnog blokiranja reformi koje su potrebne ako Bosna želi da postigne svoje cilj ulaska u EU.
Misija EU u Bosni, u Sarajevu, objavila je prošle sedmice na Tviteru da su „sloboda izražavanja i medija fundamentalni principi i vrijednosti“ za koje se očekuje da ih podržava svaka zemlja kandidat za EU, uključujući i Bosnu. „Novinari moraju biti u mogućnosti da rade svoj važan posao bez straha od zastrašivanja“, dodaje se u tvitu.
Tokom godina, Dodik je izdržao nebrojene optužbe nacionalnih i međunarodnih grupa za prava i slobodu medija za suzbijanje nezavisnosti medija i popularizaciju retorike protiv zapadnih diplomata i političkih protivnika svih etničkih grupa.
Rusija je podržala Dodika, potpirujući strah na Zapadu da bi Moskva mogla pokušati da stvori dalju nestabilnost u nestabilnoj balkanskoj naciji kako bi skrenula pažnju sa svog rata u Ukrajini.
Separatističke ambicije među etničkim Srbima izazvale su razorni rat u Bosni 1992-95, koji je ubio više od 100.000 ljudi, raselio milione i razbio zemlju u godinama koje dolaze. Mirovnim sporazumom uz posredovanje SAD-a kojim je okončan rat stvoreni su srpski i bošnjačko-hrvatski entitet.
Oni su povezani zajedničkim državnim institucijama, a sve akcije na nacionalnom nivou zahtevaju konsenzus sve tri etničke grupe.