Konzumiranje tradicionalne mediteranske ishrane – bogate namirnicama poput morskih plodova, voća i orašastih plodova – može pomoći u smanjenju rizika od demencije za skoro četvrtinu, pokazalo je novo istraživanje.
Stručnjaci sa Univerziteta Njukasl otkrili su da su pojedinci koji su jeli mediteransku ishranu imali do 23% manji rizik od demencije od onih koji nisu.
Ovo istraživanje, objavljeno danas u BMC Medicine, jedno je od najvećih studija te vrste, jer su prethodne studije obično bile ograničene na male veličine uzoraka i mali broj slučajeva demencije.
Naučnici su analizirali podatke od 60.298 pojedinaca iz Britanske Biobanke, velike grupe uključujući pojedince iz cele Velike Britanije, koji su završili procenu ishrane.
Autori su bodovali pojedince na osnovu toga koliko je njihova ishrana odgovarala ključnim karakteristikama mediteranske. Učesnike su pratili skoro deceniju, a za to vreme je bilo 882 slučaja demencije.
Autori su uzeli u obzir genetski rizik svakog pojedinca od demencije procenjujući ono što je poznato kao njihov poligeni rizik – mera svih različitih gena koji su povezani sa rizikom od demencije.
Dr Oliver Šenon, predavač ljudske ishrane i starenja na Univerzitetu Njukasl, vodio je studiju sa profesorkom Emom Stivenson i zajedničkim starijim autorom profesorom Dejvidom Levelinom. U istraživanju su učestvovali i stručnjaci sa univerziteta u Edinburgu, UEA i Ekseteru.
Doktor Šenon je rekao: „Demencija utiče na živote miliona pojedinaca širom sveta, a trenutno postoje ograničene mogućnosti za lečenje ovog stanja. Pronalaženje načina da smanjimo rizik od razvoja demencije je, stoga, glavni prioritet za istraživače i kliničare.“ Naša studija sugeriše da bi ishrana koja je više mediteranska mogla biti jedna strategija koja pomaže pojedincima da smanje rizik od demencije.“
Autori su otkrili da nema značajne interakcije između poligenskog rizika za demenciju i povezanosti pridržavanja mediteranske dijete. Kažu da ovo može ukazivati na to da čak i za one sa većim genetskim rizikom, bolja ishrana može smanjiti verovatnoću razvoja stanja.
Ovaj nalaz nije bio konzistentan u svim analizama i autori predlažu da su potrebna dalja istraživanja kako bi se procenila interakcija između ishrane i genetike na rizik od demencije.
Džon Meters, profesor ljudske ishrane na Univerzitetu Njukasl, rekao je: „Dobra vest iz ove studije je da čak i za one sa većim genetskim rizikom, bolja ishrana smanjuje verovatnoću razvoja demencije.
„Iako je potrebno više istraživanja u ovoj oblasti, ovo jača poruku javnog zdravlja da svi možemo pomoći da smanjimo rizik od demencije jedući više mediteransku ishranu.“
Autori upozoravaju da je njihova analiza ograničena na pojedince koji su sami prijavili svoju etničku pripadnost kao belci, Britanci ili Irci, pošto su genetski podaci bili dostupni samo na osnovu evropskog porekla, i da su potrebna dalja istraživanja u nizu populacija da bi se odredio potencijal korist.
Oni zaključuju da na osnovu njihovih podataka, mediteranska dijeta koja ima visok unos zdrave biljne hrane može biti važna intervencija koju treba uključiti u buduće strategije za smanjenje rizika od demencije.
Dr Dženis Renson, sa Univerziteta u Ekseteru, zajednički glavni autor rada, rekla je: „Nalazi iz ove velike studije zasnovane na populaciji naglašavaju dugoročne koristi za zdravlje mozga konzumiranja mediteranske dijete, koja je bogata voćem, povrće, integralne žitarice i zdrave masti.
„Zaštitni efekat ove dijete protiv demencije bio je očigledan bez obzira na genetski rizik osobe, pa je verovatno da će ovo biti koristan izbor načina života za ljude koji žele da donesu zdrav izbor u ishrani i smanje rizik od demencije. osim opštih saveta o zdravoj ishrani i fokusirati se na podršku ljudima da povećaju potrošnju specifične hrane i hranljivih sastojaka koji su neophodni za zdravlje mozga.“