Slovenija se sprema da pojednostavi procedure za zapošljavanje stranih radnika kako bi rešila problem nedostatka kadrova u zemlji.
Vlada Slovenije planira da parlament brzo izmeni zakone „O strancima“ i „O zapošljavanju stranaca“. Cilj je pojednostaviti procedure i smanjiti birokratiju prilikom dobijanja boravišnih dozvola za strane radnike i potvrda o registraciji.
„Zadatak ove vlade je da značajno pojednostavi procedure za dobijanje radnih dozvola, posebno za one koji su već ovde, kako bi lakše doneli odluku da ostanu ovde“, rekao je premijer Robert Golob, najavljujući izmene. .
Osim uklanjanja administrativnih barijera u izdavanju privremenih boravišnih dozvola, izmenama koje je odobrila vlada vraćaju se besplatni kursevi slovenačkog jezika za strance.
Promene će takođe omogućiti izdavanje i obnavljanje boravišnih dozvola putem pošte, kao i čuvanje otisaka prstiju do pet godina kako bi se mogli koristiti za obnavljanje dozvola.
Stranci kojima ističe status privremene zaštite moći će da podnesu zahtev za privremeni boravak u roku od osam dana.
Pored toga, proces promene poslodavca će biti jednostavniji: više neće biti potrebna pismena potvrda administrativno-teritorijalne institucije.
Što se tiče zakona „O zapošljavanju stranaca“, Vlada predlaže da se pojednostavi procedura zapošljavanja u oblasti zdravstvene zaštite i socijalnih usluga kako bi se rešio problem nedostatka radnika u ovim sektorima.
Za vreme važenja jedinstvene dozvole za boravak i rad, stranci će moći da promene poslodavca ili mesto rada, ili da rade kod više poslodavaca, ako se to dogovori sa službom za zapošljavanje.
Vlada takođe predlaže da se smanji sa devet na tri meseca vreme koje tražioci azila moraju da čekaju da bi dobili slobodan pristup tržištu rada nakon što dobiju status tražioca azila.
Zavod za zapošljavanje Slovenije primio je u prva tri kvartala 2022. godine 54.000 zahteva za radnu dozvolu, što odgovara nivou zabeleženom za celu prethodnu godinu.
Kao što znate, nakon potpune invazije na Rusku Federaciju, mnoge ukrajinske izbeglice su našle posao u evropskim zemljama. Na primer, u Britaniji je ovo polovina od 150.000 ljudi koji su stigli posle početka Velikog rata.
U Litvaniji je zaposleno 21.000 Ukrajinaca – takođe oko polovine svih radno sposobnih izbeglica.
