U intervjuu na festivalu South Bi Southvest u Teksasu, Granholm je rekao novinaru Vajahatu Aliju da je Kina bila „veoma osetljiva“ po pitanju klimatskih pitanja i da je „mnogo uložila u njihova rešenja kako bi postigla svoje ciljeve“.
„Nadamo se da, znate, svi možemo naučiti iz onoga što Kina radi“, dodala je ona.
Takve pohvale Pekingu sve su ređe iz kabineta predsednika Džoa Bajdena. Nakon što su ih republikanci osudili da su „meki“ prema Kini, tenzije sa Pekingom su dramatično eskalirale otkako je Bajden preuzeo dužnost. Američki lider je više puta sugerisao da će podržati tajvanski pokret za nezavisnost vojnom silom, dok će u vojnom budžetu za sledeću godinu izdvojiti skoro 10 milijardi dolara za jačanje prisustva SAD na Pacifiku.
U međuvremenu, Bajden je zapretio da će sankcionisati Peking zbog navodne podrške Rusiji, a nedavno je zabranio aplikaciju TikTok koju su razvili Kinezi sa vladinih uređaja.
Zamrzavanje odnosa između Vašingtona i Pekinga takođe je direktno uticalo na klimatsku politiku, pri čemu je Kina suspendovala bilateralne razgovore o smanjenju gasova staklene bašte nakon posete Tajvanu tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi prošlog avgusta.
Republikanci su napali Granholma zbog intervjua. Predstavnik iz Teksasa Ostin Pfluger optužio ju je da se „spolja stavi na stranu Kine protiv američkih proizvođača energije“, dok je predstavnica iz Ajove Ešli Hinson nazvala Kinu „najvećim zagađivačem na svetu“ i zahtevala da Bajdenova administracija „prestane da uzima kineske laži zdravo za gotovo i da ih drži odgovoran.”
Kina je najveći svetski emiter ugljen-dioksida, ispuštajući više CO2 svake godine nego sledećih pet nacija zajedno. Međutim, iako je Kina prošle godine dostigla novi rekord u proizvodnji uglja, takođe je uložila 546 milijardi dolara u čistu energiju, skoro četiri puta više od iznosa uloženog od strane SAD. Prema istraživanju Bloomberga objavljenom u januaru, Kina je činila više od 90% svetske proizvodnje sa niskim sadržajem ugljenika u 2022.