Dim od monstruoznih šumskih požara u Australiji izazvao je hemijsku reakciju koja je proširila ozonsku rupu za 10 odsto, rekli su istraživači u sredu, izazivajući strah da bi sve veći šumski požari mogli da odlože oporavak Zemljine atmosferske zaštite od smrtonosnog UV zračenja.
Ozbiljne letnje vrućine i suša pomogli su da se pokrenu smrtonosni požari „Crnog leta“ od kraja 2019. do početka 2020. godine, koji su uništili ogromne delove šume eukaliptusa i mesecima obavili Sidnej i druge gradove dimom i pepelom.
Prethodno istraživanje je zaključilo da je više od milion metričkih tona dima koje su požari ispumpali u atmosferu produžilo antarktičku ozonsku rupu koja se svakog proleća otvara iznad Antarktika.
U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature, istraživači u Sjedinjenim Državama i Kini identifikovali su novoidentifikovanu hemijsku reakciju u dimu šumskog požara koja je povećala oštećenje ozona – atmosferskog gasa koji smanjuje količinu ultraljubičastog zračenja koje dopire do površine Zemlje.
Suzan Solomon, profesorka Masačusetskog instituta za tehnologiju koja je vodila istraživanje, rekla je da je ova reakcija otkinula ivice ozonske rupe iznad Antarktika, proširivši rupu za više od dva miliona kvadratnih kilometara – 10 odsto svoju površinu u odnosu na prethodnu godinu.
„Ove hemijske reakcije se dešavaju tačno na ivici regiona gde se dešava ozonska rupa“, rekla je ona, objašnjavajući da joj „čestice daju dodatni pritisak“.
Ozonska rupa je prvo nastala ljudskim zagađenjem – posebno hlorofluorougljenicima (CFC) koji se emituju iz mnogih frižidera – ali poslednjih decenija, globalni sporazum o ovim hemikalijama dao je ozonskom omotaču šansu da zaceli.
Montrealski protokol iz 1987. godine, koji je ratifikovalo 195 zemalja, naglo je smanjio količinu CFC pumpanih u atmosferu, iako se molekuli zadržavaju decenijama.
Modeliranje Ujedinjenih nacija predviđa da bi ozonski omotač iznad južne hemisfere trebao u potpunosti zarasti do 2060. godine.
Ali Solomon, koji je prvi identifikovao hemikalije odgovorne za ozonsku rupu na Antarktiku 1980-ih, izrazio je zabrinutost da bi efekti klimatskih promena mogli usporiti taj oporavak.
„Mislimo da će šumski požari postati sve češći i intenzivniji“, rekla je ona za AFP, dodajući da će ozonska rupa „na kraju postati bolja, verujem, ali je moguće da bi šumski požari to svakako mogli usporiti.
„Mislim da to neće u potpunosti zaustaviti oporavak. Ali moglo bi ga sprečiti da se stvarno oporavi kada mislimo da bi trebalo.“
Naučnici su dugo povezivali stvaranje ozonskih rupa sa ekstremnom hladnoćom, jer oblaci na ovim veoma niskim temperaturama obezbeđuju površinu sa kojom reaguju dugotrajni CFC, pretvarajući ih u druge hemikalije koje čine hlor štetnijim za ozonski omotač nego što bi inače bio.
Ali Solomon je rekao da novo istraživanje pokazuje da čestice vatrenog dima koje se dižu u atmosferu takođe deluju da bi preuzele ove molekule i pokrenule niz hemijskih reakcija koje proizvode hlor monoksid koji oštećuje ozonski omotač.
Ovo se može dogoditi, otkrili su, bez potrebe za ekstremno niskim temperaturama.
Pokretanjem ove reakcije, nova studija je otkrila da su požari verovatno doprineli privremenom smanjenju ukupnog ozona od tri do pet procenata na srednjim geografskim širinama na južnoj hemisferi, iznad Australije, Novog Zelanda i delova Afrike i Južne Amerike.
„Iskreno, nikada nisam video nešto slično onome što se dogodilo nakon požara u Australiji, a nisam ni očekivao“, rekao je Solomon, vodeći naučnik o klimi.
„To je još jedan šokantni.“
Istraživanje koje su u avgustu objavili britanski istraživači otkrilo je da je nakupljanje čestica dima iz požara Crnog leta izazvalo promene atmosferskih temperatura koje su produžile antarktičku ozonsku rupu.
Više od 30 ljudi poginulo je u požarima Crnog leta, koji su ubili ili raselili oko jedne do tri milijarde životinja.
Očekuje se da će klimatske promene izazvane zagađenjem fosilnim gorivima stvoriti toplije i sušnije uslove povezane sa intenzivnijim šumskim požarima.