Kao potencijalni podsticaj za električna vozila, predsednik Džo Bajden i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekli su u petak da su se složili da otvore pregovore o korišćenju evropskih minerala koji su kritični u proizvodnji baterija za EV koja ispunjavaju uslove za poreske kredite u SAD.
Dve strane su se složile da počnu pregovore o ublažavanju razlika između SAD i Evropske unije oko poreskih kredita za električna vozila uključenih u Bajdenov zakon o čistoj energiji od oko 375 milijardi dolara koji je usvojen prošle godine. Zakonodavstvo uključuje podsticaje za kupovinu vozila — ako se uglavnom proizvode u Sjedinjenim Državama.
Nakon sastanka sa Bajdenom, fon der Lajen je rekla da će ako dogovor bude završen, to će dovesti do toga da će se kritične sirovine iz Evropske unije tretirati kao da su nabavljene u Sjedinjenim Državama.
„Važno je sa obe strane Atlantika znati kakvi podsticaji se daju industriji čiste tehnologije, kako bismo bili sigurni da ćemo udružiti snage da podstaknemo industriju čiste tehnologije“, rekla je ona. „To je ključno i najvažnije za postizanje cirkularne ekonomije, neto nulte ekonomije.
Bajden je na početku sastanka rekao da je važno da obe strane „pokreću nove investicije za stvaranje čistih energetskih industrija i radnih mesta i da se postaraju da imamo na raspolaganju lance snabdevanja“ za oba kontinenta.
Bajden i fon der Lajen su takođe iskoristili svoj sastanak u Ovalnoj kancelariji da razgovaraju o koordinaciji Zapada za podršku Ukrajini u ratu protiv Rusije, zajedničkim naporima da se smanji zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva i zabrinutosti Bajdenove administracije u vezi sa nekim od kineskih ekonomskih praksi.
Zvaničnici Bele kuće rekli su da planiraju da konsultuju članove Kongresa, radničke grupe i druge koji su zainteresovani za ishod dok pregovaraju o materijalima za električna vozila sa Evropskom komisijom.
Fon der Lajen i drugi evropski lideri izrazili su protivljenje podsticajima u Zakonu o smanjenju inflacije koji je Bajden potpisao u avgustu koji favorizuje električna vozila američke proizvodnje. Zakon propisuje da bi američki potrošači imali pravo na poreski kredit do 7.500 dolara na kupovinu EV-a, baterija EV-a mora u velikoj meri da sadrži minerale iz SAD-a ili zemlje sa kojom SAD imaju sporazum o slobodnoj trgovini. Pored toga, 50% komponenti u baterijama mora biti proizvedeno ili sastavljeno u Severnoj Americi do 2024. godine, a taj procenat će postepeno porasti na 100% do 2028.
Evropska komisija je delimično odgovorila pokretanjem sopstvenog industrijskog plana Zelenog dogovora prošlog meseca. Očekuje se da će ta mera znatno olakšati provođenje subvencija za zelene industrije i udruživanje projekata širom EU.
„Mislim da je sjajno što sada postoji tako veliko ulaganje u nove i čiste tehnologije“, rekla je fon der Lajen, misleći na američki Zakon o smanjenju inflacije. „Zaista, želimo da ga uskladimo sa industrijskim planom Green Deal-a.
Džejms Batčik, pomoćnik direktora Evropskog centra pri Atlantskom savetu, rekao je da je „postupanje na istoj strani“ SAD i EU važan korak „da bi se izbegao rat subvencija“.
Ipak, rešenje će zavisiti od detalja svakog budućeg sporazuma, rekao je Batčik.
Bajden je stajao pri politici SAD koja favorizuje američka električna vozila kada je francuski predsednik Emanuel Makron, kritičar zakona, posetio Vašington krajem prošle godine. Bajden je, međutim, priznao „nedostatke“ u zakonodavstvu i rekao da postoje „izmeni koje možemo da uradimo“ da bismo zadovoljili saveznike.
Obezbeđivanje pristupa kritičnim mineralima je ključno u Beloj kući jer zvaničnici administracije imaju za cilj da promovišu američku proizvodnju električnih vozila i druge tehnologije čiste energije.
Bajden je prošle godine objavio da koristi Zakon o odbrambenoj proizvodnji da poveća proizvodnju litijuma i drugih minerala koji se koriste za pogon električnih vozila. Stručnjaci su rekli da je malo verovatno da će taj potez sam po sebi obezbediti snažno domaće rudarstvo koje demokratski predsednik traži.
Bajdenov nalog naložio je Ministarstvu odbrane da razmotri najmanje pet metala – litijum, kobalt, grafit, nikl i mangan – kao suštinske za nacionalnu bezbednost i ovlašćene korake za jačanje domaćeg snabdevanja.
Što se tiče Ukrajine, SAD i EU su uglavnom ostale zajedno tokom ruskog rata, koordinirajući sankcije Moskvi i isporuku oružja Kijevu. Lideri koji su pratili Ovalnu kancelariju u petak rekli su u zajedničkom saopštenju da su ostali posvećeni obezbeđivanju „da Ukrajina ima bezbednosnu, ekonomsku i humanitarnu podršku koja joj je potrebna onoliko dugo koliko je potrebno“.
Bela kuća je poslednjih nedelja više puta ukazivala na američke obaveštajne službe koje pokazuju da Kina razmatra da pošalje oružje Rusiji kako bi pomogla u procesuiranju rata u Ukrajini.
SAD kažu da Peking tek treba da isporuči oružje Rusiji, ali ozbiljnije razmatraju izglede jer je Rusija sagorela municiju u sukobu koji je trajao mnogo duže nego što je ruski predsednik Vladimir Putin očekivao.
Evropske nacije su imale manje neprijateljske odnose sa Kinom nego SAD, ali to se razvija od početka rata.
Ove nedelje holandska vlada je objavila da će se pridružiti SAD u nametanju izvoznih ograničenja koja ograničavaju Kini pristup materijalima koji se koriste za izradu naprednih procesorskih čipova. U govoru pred nemačkim parlamentom prošle nedelje, kancelar Olaf Šolc pozvao je Kinu da „iskoristi svoj uticaj u Moskvi da izvrši pritisak na povlačenje ruskih trupa i da ne isporučuje oružje agresorskoj Rusiji“.
Vašington je dugo tvrdio da su subvencije Pekinga u kineskom tehnološkom sektoru, njegov pritisak na strane kompanije da dele poslovne tajne i intelektualnu svojinu sa kineskim korporativnim partnerima, i druge prakse stvorile neujednačen ekonomski teren.
Lideri su u zajedničkoj izjavi rekli da EU-SAD Savet za trgovinu i tehnologiju će deliti informacije „o netržišnim politikama i praksama trećih strana — poput onih koje zapošljava Narodna Republika Kina“.
