Naučnici su pozvali na pravno obavezujući sporazum kako bi se osiguralo da Zemljina orbita neće biti nepopravljivo oštećena budućim širenjem globalne svemirske industrije.
U nedelji kada je skoro 200 zemalja pristalo na sporazum o zaštiti otvorenog mora nakon 20-godišnjeg procesa, stručnjaci veruju da društvo treba da prenese lekcije naučene iz jednog dela naše planete u drugi.
Očekuje se da će se broj satelita u orbiti povećati sa 9.000 danas na preko 60.000 do 2030. godine, a procene sugerišu da već postoji više od 100 triliona nepraćenih delova starih satelita koji kruže oko planete.
Iako se takva tehnologija koristi za pružanje ogromnog spektra društvenih i ekoloških beneficija, postoji bojazan da bi predviđeni rast industrije mogao učiniti velike delove Zemljine orbite neupotrebljivim.
Međunarodna saradnja stručnjaka u oblastima, uključujući satelitsku tehnologiju i zagađenje okeana plastikom, kaže da ovo pokazuje hitnu potrebu za globalnim konsenzusom o tome kako najbolje upravljati Zemljinom orbitom.
Oni priznaju da brojne industrije i zemlje počinju da se fokusiraju na održivost satelita, ali kažu da bi to trebalo da se primeni kako bi se uključila svaka nacija koja planira da koristi Zemljinu orbitu.
Svaki sporazum, dodaju oni, treba da uključi mere za sprovođenje odgovornosti proizvođača i korisnika za satelite i krhotine, od trenutka kada se lansiraju pa nadalje. Komercijalne troškove takođe treba uzeti u obzir kada se traže načini za podsticanje odgovornosti. Takva razmatranja su u skladu sa trenutnim predlozima za rešavanje zagađenja okeana plastikom dok zemlje počinju pregovore o Globalnom sporazumu o plastici.
Stručnjaci takođe veruju da ukoliko se ne preduzme hitna akcija, veliki delovi neposrednog okruženja naše planete rizikuju istu sudbinu kao i otvoreno more gde je nedovoljno upravljanje dovelo do prekomernog ribolova, uništavanja staništa, istraživanja dubokog mora i zagađenja plastikom.
Članak je objavljen u časopisu Science 9. marta. Koautori su ga istraživači sa Univerziteta u Plimoutu, Arribada Initiative, Univerziteta Teksas u Ostinu, Kalifornijski institut za tehnologiju, NASA Laboratorija za mlazni pogon, svemirska luka Kornvol i ZSL (Zoološko društvo Londona).
Među njima su akademik koji je vodio prvu studiju o morskoj mikroplastici, takođe objavljenu u Science pre skoro 20 godina, i naučnike koji su doprineli posvećenosti razvoju Globalnog sporazuma o plastici koji je potpisalo 170 svetskih lidera na Skupštini Ujedinjenih nacija za životnu sredinu u martu 2022. .
Dr Imogen Napper, naučni saradnik na Univerzitetu u Plimouth, predvodila je novo objavljenu studiju. Ona je rekla: „Pitanje plastičnog zagađenja i mnogi drugi izazovi sa kojima se suočava naš okean, sada privlače globalnu pažnju. Međutim, bilo je ograničenih zajedničkih akcija i implementacija je bila spora. Sada smo u sličnoj situaciji sa akumulacijom svemirskog otpada. Uzimajući u obzir ono što smo naučili na otvorenom moru, možemo da izbegnemo iste greške i da radimo zajedno na sprečavanju tragedije zajedničkog dobra u svemiru. Bez globalnog sporazuma mogli bismo se naći na sličnom putu.“
Heather Koldevei, viša pomorska tehnička savjetnica ZSL-a, rekla je: „Da bismo se pozabavili planetarnim problemima, moramo okupiti naučnike iz različitih disciplina kako bismo identifikovali i ubrzali rješenja. Kao morski biolog nisam zamišljala da napišem rad o svemiru, ali kroz ovo zajedničko istraživanje identifikovao toliko paralela sa izazovima rešavanja ekoloških problema u okeanu. Samo treba da postanemo bolji u prihvatanju nauke u upravljanju i politici.“
Dr Moriba Jah, vanredni profesor vazduhoplovnog inženjerstva i inženjerske mehanike na Univerzitetu Teksas u Ostinu, rekao je: „Drevni TEK (tradicionalno ekološko znanje) nas informiše kako moramo da prihvatimo upravljanje jer naši životi zavise od toga. Uzbuđen sam što raditi sa drugima na isticanju veza i međusobne povezanosti između svih stvari i da su morski otpad i svemirski otpad antropogena šteta koju je moguće izbeći.“
Dr Kimberli Majner, naučnik u NASA Laboratoriji za mlazni pogon, rekao je: „Preslikavanje nove inicijative UN o okeanu, minimiziranje zagađenja donje Zemljine orbite omogućiće nastavak istraživanja svemira, satelitski kontinuitet i rast svemirske tehnologije koja menja život. “
Melisa Kvin, šef svemirske luke Kornvol, rekla je: „Sateliti su od vitalnog značaja za zdravlje naših ljudi, ekonomije, bezbednosti i same Zemlje. Međutim, korišćenje prostora za dobrobit ljudi i planete je u opasnosti. Upoređivanjem načina na koji smo tretirali naša mora, možemo biti proaktivni pre nego što oštetimo korišćenje svemira za buduće generacije. Čovečanstvo treba da preuzme odgovornost za naše ponašanje u svemiru sada, a ne kasnije. Ohrabrujem sve lidere da zabeleže, da prepoznaju značaj ovog sledećeg koraka i da postanemo zajednički odgovoran.“
Profesor Richard Thompson OBE, šef Međunarodne jedinice za istraživanje morskog otpada na Univerzitetu u Plimutu, rekao je: „Većinu svoje karijere proveo sam radeći na akumulaciji plastičnog otpada u morskom okruženju; šteti koju ona može donijeti i potencijalnim rješenjima Veoma je jasno da se veliki deo zagađenja koje vidimo danas mogao izbeći. Bili smo svesni problema zagađenja plastikom pre deceniju, i da smo tada reagovali, količina plastike u našim okeanima bi mogla biti upola manja je danas. U budućnosti moramo da zauzmemo mnogo proaktivniji stav kako bismo pomogli u očuvanju budućnosti naše planete. Mnogo toga se može naučiti iz grešaka napravljenih u našim okeanima, što je relevantno za akumulaciju otpada u svemiru.“
