Vladajuća partija Gruzije saopštila je u četvrtak da povlači nacrt zakona o „stranim agentima” nakon dve noći nasilnih protesta protiv, kako su protivnici nazvali, autoritarne promene inspirisane Rusijom koja je ugrozila nade Gruzije da se pridruži Evropskoj uniji, preneo je Rojters.
Stranka Gruzijski san je u saopštenju navela da će „bezuslovno povući predlog zakona koji smo podržali, bez ikakvih rezervi“. Navela je potrebu da se smanji „konfrontacija“ u društvu, dok je osudila „laži“ o zakonu koji je širila „radikalna opozicija“.
Novinski izveštaji kasno u četvrtak rekli su da je parlament zakazao vanrednu sednicu za petak kako bi se pozabavio nacrtom zakona. Pred zgradom parlamenta ostala je velika masa mnogo posle ponoći, a mitinzi su se očekivali tokom sednice u petak.
Giga Lemonjava, predstavnik stranke Droa, rekao je da demonstranti žele da vlada zvanično odbaci zakon i osigura oslobađanje svih pritvorenih u demonstracijama.
Crnomorska zemlja od 3,7 miliona ljudi doživljava česte političke preokrete od osvajanja nezavisnosti od Sovjetskog Saveza 1991. godine, uključujući mirnu „Revoluciju ruža“ 2003. i katastrofalan rat protiv Rusije pet godina kasnije.
Predlog zakona bi zahtevao od gruzijskih organizacija koje dobijaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva da se registruju kao „strani agenti“ ili da se suoče sa kaznama.
Vladini zvaničnici su rekli da se predlozima nastoji iskoreniti „strani uticaj“ i „špijuni“.
Protivnici su opisali nacrt kao lokalnu verziju zakona koji ruski predsednik Vladimir Putin koristi za suzbijanje neslaganja više od jedne decenije.
„To je bio ruski zakon koji je morao da se opozove i ni pod kojim uslovima nije trebalo da prođe kroz parlament“, rekla je Nika Oboladze (32).
„Zato što 90 odsto Gruzijaca podržava evropske integracije i ništa to ne treba da spreči.
Sjedinjene Države su pozdravile odluku da povuku nacrt zakona, ali su pozvale vladajuću stranku da ga zvanično povuče i da ne dalje donosi takav zakon.
„Ohrabrujemo gruzijske političke lidere da zajedno ozbiljno rade na reformama koje su hitno potrebne za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU koji građani Gruzije u velikoj meri žele“, rekao je novinarima portparol Stejt departmenta Ned Prajs.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je Moskva „zabrinuta“ događajima u Tbilisiju i rekao da gruzijski zakon nema nikakve veze sa ruskim zakonima.
Kremlj tu ništa nije inspirisao, Kremlj nema apsolutno nikakve veze s tim“, rekao je Peskov.
Vladajuća partija Džordžije saopštila je da je zakon napravljen po uzoru na američki „Zakon o registraciji stranih agenata“ iz 1938. godine, koji prvenstveno pokriva lobiste i organizacije koje direktno rade za ili su pod kontrolom stranih vlada.
Delegacija Evropske unije u Gruziji je takođe pozdravila predloženo povlačenje zakona. „Ohrabrujemo sve političke lidere u Gruziji da nastave proevropske reforme, na inkluzivan i konstruktivan način“, navodi se na Tviteru.
Parlament je u utorak prvobitno odobrio nacrt zakona. Desetine hiljada demonstranata okupilo se potom ispred parlamenta, a neki su bacali benzinske bombe, kamenje i plastične flaše na policiju. Vlasti su saopštile da je desetine privedeno.
Policija je upotrebila suzavac, vodene topove i šok bombe da razbije drugu noć protesta u sredu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su svi demonstranti pritvoreni zbog nekrivičnih dela oslobođeni. Rečeno je da su se neki pritvorenici pojavili na sudu.
Predlog zakona je produbio jaz između Gruzijskog sna, koji ima parlamentarnu većinu, i predsednice Salome Zurabičvili, proevropljanke koja se udaljila iz stranke otkako je izabrana uz njenu podršku 2018.
Zurabichvili je rekla da će staviti veto na zakon, iako je parlament može nadjačati.
„Želim da čestitam celom društvu na ovoj prvoj pobedi te vrste. Pozdravljam ove ispravne korake koje je preduzela vlada – činjenicu da su najavili povlačenje ovog nacrta zakona“, rekla je Zurabičvili na svojoj Fejsbuk stranici.
Gruzijska opozicija već dugo optužuje Gruzijski san da je previše blizak Moskvi. Antirusko raspoloženje u Gruziji raste zbog podrške Moskve separatistima u dva otcepljena regiona, što je dovelo do kratkog rata 2008.
Sve glavne partije, uključujući Gruzijski san, podržavaju ideju ulaska u EU i NATO. Prošle godine, Brisel je odbio da dodeli Gruziji status kandidata za članstvo u EU zajedno sa Moldavijom i Ukrajinom, navodeći kao razlog zastoj političkih i pravosudnih reformi.
