Bilo je potrebno pola veka da bi prvi američki opšti izveštaj hirurga ustanovio vezu između duvana i raka pluća. Kao odgovor, kompanije su se infiltrirale u medije i genetski modifikovano lišće duvana kako bi ga učinile još većom zavisnošću.
Zanimljivo je da su tehnološke kompanije razvile slične ubedljive algoritme za stvaranje zavisnosti među korisnicima — ove tehnologije izgledaju bezopasne, ali ih treba regulisati. Postoje nepoželjne posledice u pogledu uticaja algoritama jer oni manipulišu korisnicima stvaranjem lažnih percepcija, zavisnosti i zavisnosti.
Današnja omladina je među prvim generacijama koje nisu iskusile život pre interneta. Za mnoge će njihovo najvažnije generacijsko sećanje biti ono o bezbednosnim problemima povezanim sa terorizmom ili nedavnom pandemijom.
Napredak u komunikacijskim i internet tehnologijama proizveo je virtuelno integrisan svet; roditelji, staratelji i vaspitači se bore da shvate kako da upravljaju mladima na mreži.
Istraživanja u neuronauci su utvrdila da adolescencija traje do 20-ih godina — i dalje za mlade sa neurorazvojnim poremećajima — što univerzitete čini glavnim mestom za rešavanje problematične upotrebe društvenih medija i upravljanje njima.
Društveni mediji su dizajnirani da stvaraju zavisnost – vođeni i ojačani dopaminom. Tinejdžeri i odrasli u nastajanju podložni su prihvatanju i odbijanju putem društvenih medija, što ih čini posebno osetljivim na takve medije i emocionalno zavisnima.
Svakodnevno korišćenje društvenih medija je povezano sa značajno povećanim rizikom od samopovređivanja i depresije kod adolescenata. Dodatni poremećaji ciklusa spavanja objašnjavaju deo povezanosti sa simptomima depresije.
Čak i umereno korišćenje ekrana je povezano sa poteškoćama u mentalnom zdravlju koje zahtevaju lekove. Karantina izazvana pandemijom COVID-19 samo su pogoršala situaciju.
Mladi pregledaju društvene medije da bi stekli osećaj pripadnosti ili da bi izbegli izazove u svojim životima van mreže. U poređenju sa interakcijama uživo, onlajn socijalizacija je povezana sa netolerancijom na negativne emocije i slabom koncentracijom.
Kao rezultat toga, mladi doživljavaju nesposobnost da upravljaju frustracijom, strahom, tugom i akademskim poteškoćama. Ovi rizici mogu dovesti do problema u obrazovanju, poslu i odnosima.
Jedna studija je otkrila da su mladi ljudi motivisani da skroluju kao mehanizam za suočavanje ili iz navike ili dosade. Istraživači su otkrili da je boravak van društvenih medija nedelju dana doveo do manjeg FOMO-a – straha od propuštanja društvenih događaja.
Druga studija je pokazala da je ostanak van društvenih mreža nedelju dana doveo do značajnog smanjenja depresije i anksioznosti kod 154 mladih odraslih osoba. U još jednoj studiji, studentima je naloženo da ograniče svoju upotrebu za svaku aplikaciju na 10 minuta dnevno, dok je kontrolna grupa koristila društvene medije kao i obično. Grupa koja je napravila pauzu prijavila je opšte poboljšanje dobrobiti, postignuto uglavnom kroz kvalitet sna.
Kratke pauze u vezi sa internetom — čak i samo dva i po sata u isto vreme — imaju pozitivan efekat na percipirano zadovoljstvo životom. Studija na kojoj je učestvovalo 65 studenata koristila je dnevne časopise da bi pratila upotrebu društvenih medija i proživljene emocije. Kontrolna grupa je koristila društvene mreže kao i obično, ali grupa koja je apstinirala iskusila je poboljšano ponašanje i osećanja tokom i nakon apstinencije.
Odvikavanje nekoga od društvenih mreža slično je odustajanju od zavisnosti od hrane, droge, kockanja ili alkohola. Kognitivni bihejvioralni pristupi—kao što je vođenje dnevnog dnevnika, čitanje na papiru, slušanje muzike ili podkastova, planiranje društvenih aktivnosti, deljenje obroka sa prijateljima i porodicom, fizička aktivnost, aktivan prevoz, svakodnevna praksa zahvalnosti i spajanje svakodnevnih aktivnosti sa onima za uživanje— može pomoći u podršci tranziciji.
Takve strategije stvaraju toleranciju prema samoći u trenucima kada korisnik može biti u iskušenju da ode na internet. Nakon što su nedelju dana odustali od društvenih mreža, korisnici su iskusili manje nevolja, aktivnije ponašanje i pozitivniji pogled na to kako da žive život pametnije i efikasnije.
Postoji konsenzus da su društveni mediji namerno dizajnirani da uvode i održavaju zavisnost. Prekomerna upotreba društvenih medija je štetna za dobrobit. Stoga predlažemo da univerziteti pokrenu kampanju „izazov“ koja senzibilizira i obeshrabruje upotrebu ekrana u slobodno vrijeme u periodu od 72 sata svakog semestra kako bi podstakli organizacioni, afektivni i kognitivni rast studenata. Ovo bi postavilo teren za bolje životne navike i uspeh.