Predlog zakona bi zahtevao od medija i nevladinih organizacija koje dobijaju preko 20 odsto svojih sredstava iz stranih izvora da se registruju kao „agenti stranog uticaja“. Njeni protivnici su tvrdili da je inspirisan sličnim zakonom u Rusiji koji tamošnje vlasti koriste da ućutkaju kritičare i da bi mogao da ometa težnje Gruzije da se pridruži NATO-u i Evropskoj uniji.
Protesti zbog ovog zakona počeli su prošle nedelje, ali su poslednjih dana nabujali i doveli desetine hiljada ljudi na ulice glavnog grada Tbilisija — i dočekani su suzavcem i vodenim topovima. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su uhapšena 133 demonstranta.
Pozivajući se na „kontroverzu u društvu“ koju je zakon pokrenuo, partija Gruzijski san i njeni saveznici rekli su da će povući predloženi zakon. Ali taj proces bi mogao biti komplikovan jer je već prošao prvo od tri obavezna čitanja. Grupa aktivista koji su predvodili proteste rekla je da će se demonstracije nastaviti u četvrtak uveče kako bi se osiguralo da se zakon zaista odustane. Traže i oslobađanje uhapšenih.
Predsednica Gruzije Salome Zurabičvili već je rekla da će staviti veto na zakon – potez koji je ukazivao na rastuću podelu između nje i Gruzijskog sna. Zurabičvili ne pripada nijednoj stranci, ali je vladajuća podržala njenu kandidaturu na predsedničkim izborima 2018. Od stupanja na dužnost, međutim, ona se sve više ne slaže sa njihovim odlukama i politikom, posebno kada su u pitanju spoljni poslovi.
Iako su pristali da povuku zakon, partija Gruzijski san i njeni saveznici su tvrdili da je stanovništvo bilo zavedeno u vezi sa tim predlogom.
„Nacrt zakona je lažno označen kao ’ruski zakon’ i njegovo usvajanje u prvom čitanju je u očima jednog dela javnosti predstavljeno kao odstupanje od evropskog kursa“, rekli su poslanici.
Predloženi zakon je izgledao sličan onom koji je usvojen u Rusiji 2012. godine i koji je korišćen za zatvaranje ili diskreditaciju organizacija koje kritikuju vladu.
Autori gruzijskog predloga zakona rekli su da će biti jasno kada rad entiteta finansiraju predstavnici stranih država — ali protivnici su to videli kao korak ka uvođenju iste teške taktike koju je predsednik Vladimir Putin koristio za suzbijanje neslaganja. Kritičari su rekli da bi to moglo osujetiti nade Gruzije da se pridruži NATO-u i Evropskoj uniji.
I dva člana Evropskog parlamenta koji su se bavili odnosima ovog tela sa Gruzijom, Marija Kaljurand i Sven Mikser, istakli su da je zabrinutost osnovana. Predloženi zakon „ide direktno protiv ambicije gruzijskih vlasti da dobiju status kandidata za članstvo u EU“, rekli su oni.
Vladajući političari počeli su da povlače zakon u sredu uveče, pošto je desetine hiljada ljudi izašlo na ulice. Najavili su da će rasprava o predlogu u četvrtak biti otkazana, a predsednik parlamenta Šalva Papuašvili zatražio je da tu meru proceni Venecijanska komisija. Komisija savetuje Savet Evrope, vodeće telo za ljudska prava na kontinentu, o ustavnim pitanjima.
Delegacija EU u Gruziji pozdravila je najavu povlačenja u četvrtak, kao i Khatia Dekanoidze, poslanica iz prozapadne partije Ujedinjeni nacionalni pokret. Ona je rekla da su „naša deca to uspela da postignu“.
