„Da li je Ukrajina imala motive? Svakako da nije. Prvo, to ne bi smanjilo resursne kapacitete Rusije. Drugo, ne bi dalo Rusiji potrebu da povuče trupe sa teritorije Ukrajine. I svakako ne bi promenilo tok Naprotiv, da je tada „Da je Ukrajina uradila nešto slično, onda bismo dobili masovni informativni napad na nas i evropske zajednice. I tada bi nam izgledalo teže: partneri su mogli biti razočarani“, rekao je Podoljak u eteru teletona u sredu.
Po njegovom mišljenju, Kremlj bi, pak, mogao da bude zainteresovan za ovo, uprkos tome što je reč o ruskoj imovini.
„Setite se sumanutog tempa kojim je tada rasla cena hiljadu kubnih metara ruskog gasa. Rusija je stalno izazivala kvarove i havarije na Severnom toku-1 kako ne bi ispunila svoje obaveze po ugovorima. Stalno su izlazila ruska mediji o „kraju Evrope“. To je bio element pritiska“, rekao je Mihail Podoljak. On je takođe podsetio da je do eksplozija došlo nakon efektivne kontraofanzive Ukrajine u oblasti Harkova.
„Da bi izvršila pritisak na njih (zapadne saveznike Ukrajine – IFU), da bi smanjila intenzitet podrške Ukrajini, Rusija je vodila sve ove kampanje. Kada nisu uspeli da ucene jednostavnim razgovorima i propagandom, onda je došlo do eksplozije. Motiv je očigledno“, smatra on.
Mihail Podoljak je takođe primetio da su ukrajinske obaveštajne službe veoma blisko koordinisane sa obaveštajnim službama partnerskih zemalja i nemoguće je da ne znaju za pripreme Ukrajine za nešto velikih razmera. A ovo (podrivanje Severnog toka) je jedna od akcija velikih razmera koja bi uticala na tok rata ako bi bilo pogrešnih akcenata“, tvrdi Podoljak.
Mihail Podoljak je primetio da se materijali u zapadnim masovnim medijima, koji daju podatke o navodnoj umešanosti „proukrajinskih grupa“ u sabotažu, pozivaju na anonimne izvore i da ne sadrže detalje.
„Sve novine pozivaju na anonimne izvore, ne analizirajući motive, i jednostavno govoreći jednu frazu: proukrajinska grupa – bez toga ko je u grupi, šta su radili, itd… Da bismo analizirali ovaj ili onaj incident, treba da razumete motive partija – da nešto dobijete, kakve viškove itd“, rekao je savetnik šefa kabineta predsednika.
Ranije je i ministar odbrane Aleksij Reznikov negirao umešanost ukrajinskih zvaničnih struktura u dizanje u vazduh ruskih gasovoda u Baltičkom moru.
Podsećanja radi, The Nev Iork Times objavio je članak u kojem se poziva na izvore i podatke iz obaveštajne zajednice. Tamo se navodno pretpostavlja da bi iza eksplozije gasovoda Severni tok u Baltičkom moru mogle da stoje nevladine grupe, među kojima bi mogli biti i Rusi i Ukrajinci. Tvrdi se i da nema dokaza o umešanosti u napad ni zvaničnih vlasti Ukrajine, ni građana SAD ili Britanije, kako je ruska strana više puta govorila, kao ni same vlade Rusije.
Potom se u nemačkim medijima pojavila objava da je istraga u Nemačkoj navodno locirala plovilo koje je korišćeno za sabotiranje ruskih gasovoda Severni tok u Baltičkom moru u jesen 2022. godine i smatra da je nekako povezano sa Ukrajinom.
Svi zapadni zvaničnici koji su komentarisali ovo pitanje pozvali su da sačekaju rezultate istrage i ne žure sa zaključcima, a nemački ministar odbrane je priznao da bi to mogla biti obmana sa ciljem da se okrivi Ukrajina.
Rusija je takođe dovela u pitanje medijske izveštaje. Portparol Kremlja Peskov ponovio je poziv na međunarodnu istragu. Prema njegovim rečima, reč je o koordinisanoj medijskoj kampanji koja ima za cilj da skrene pažnju.
