Grupa od 42 penzionisana kanadska olimpijaca pozvala je Kanadski olimpijski komitet da odbaci ideju da se Rusima dozvoli učešće na Igrama u Parizu sledeće godine, osim ako se Rusija povuče iz Ukrajine.
„Osuđujemo nedavne javne izjave COC-a koje podržavaju ’istraživanje puta‘ za Ruse i Beloruse da se takmiče kao ’neutralni‘ na Olimpijskim igrama u Parizu 2024.“, napisali su Kanađani u saopštenju objavljenom u sredu.
Otvarajući ta vrata, rekli su sportisti, „šalje poruku da COC više nije zabrinut zbog ruske brutalne invazije Ukrajine“.
Izjavu je potpisao ko je ko od kanadskih olimpijskih velikana i osvajača zlatnih medalja, uključujući Hejli Vikenhajzer (hokej), Džen Hajl i Aleksa Bilodoa (skijanje slobodnim stilom), Tesu Virtu (klizanje) i Beki Skot (skijaško trčanje).
Ruski i beloruski sportisti su uglavnom isključeni iz međunarodnih takmičenja od ruske invazije na Ukrajinu prošlog februara. Međunarodni olimpijski komitet traži put nazad za te sportiste da se takmiče bez zvaničnog predstavljanja svoje zemlje, pozivajući se na stručnjake za ljudska prava koji tvrde da sportisti ne bi trebalo da budu diskriminisani samo zbog pasoša.
„Odbijanje njihovog učešća u međunarodnom sportu nije samo pitanje uskraćivanja sportistima izbora da se takmiče zbog pasoša, to je odbacivanje protivpravnog i nehumanog rata i priznanje uloge međunarodnog sporta u geopolitici“, napisali su Kanađani. .
COC je prešao tanku liniju u određivanju pozicije. Prošlog meseca, generalni sekretar Dejvid Šumejker je sugerisao da sportiste iz zabranjenih zemalja treba naterati da javno govore protiv rata kako bi stekli neutralni status koji im je potreban za učešće.
Kanada je takođe bila među grupom od 35 vlada koje su prošlog meseca objavile saopštenje u kojem se kaže da, bez jasnoće o funkcionalnom modelu neutralnosti, „ne slažemo se da ruskim i beloruskim sportistima treba dozvoliti da se vrate u takmičenje“.
I COC i vlade su prestale da kažu da Rusima ne treba dozvoliti.
U svom saopštenju, kanadski olimpijci su rekli da je zahtev da Rusi proglase protivljenje ratu „neosnovan i van dodira“.
„Na primer, u Rusiji je protivzakonito javno osuđivati vojne akcije u inostranstvu i praktično je nemoguće da se sportisti visokog profila suprotstave ratu“, navodi se u saopštenju.
Takođe je koristio slučajeve 2018. i 2021. kada su Rusi mogli da se takmiče ne pod zastavom svoje zemlje — već pod naslovima „olimpijski sportisti iz Rusije“ i „ruski olimpijski komitet“ zbog doping sankcija — kao primere kako „odvajanje sportiste od država je nemoguć zadatak.”
U pismu se takođe ističe da je rat počeo ubrzo nakon prošlogodišnjih Zimskih igara u Pekingu, što je naglašeno visokim susretom predsednika Vladimira Putina i Si Đinpinga pre ceremonije otvaranja.
„Igre u Pekingu 2022. pomogle su da se postavi scena i diktirala je vreme za početnu invaziju, sportski objekti u Ukrajini bili su na meti ruskih napada, a ruski sportisti su podignuti na visoke vojne položaje i korišćeni u ratnoj propagandi“, pisalo je u pismu.
Zaključeno je da „ne treba razmatrati način“ da se Rusi ili Belorusi takmiče u Parizu dok se Rusija „potpuno ne povuče iz Ukrajine“.
