Da li bebe rođene carskim rezom propuštaju esencijalne mikrobe? Novi dokazi sugerišu da bi odgovor mogao biti „ne“. Istraživači su 8. marta u časopisu Cell Host & Microbe objavili da su majke u stanju da prenesu mikrobe na svoje bebe alternativnim, kompenzatornim putevima. Dok bebe rođene carskim rezom dobijaju manje majčinog mikrobioma creva tokom porođaja, one to nadoknađuju tako što piju mikrobe svoje majke u majčino mleko.
Većina istraživanja mikrobioma fokusirana je na creva, ali mi takođe čuvamo korisne mikrobne zajednice u drugim delovima našeg tela, kao što su respiratorni trakt i naša koža. Ova studija pomaže da se razjasni kako bebe, koje se generalno smatraju sterilnim pre rođenja, dobijaju esencijalne mikrobe za svoje različite mikrobiome.
„Želeli smo da imamo bolju predstavu o tome kako se mikrobiom beba razvija u različitim delovima njihovog tela i kako na to utiču faktori kao što su način rađanja, upotreba antibiotika i nedostatak dojenja“, kaže stariji autor Vouter de Steenhuijsen Piters, lekar. i naučnik podataka na Univerzitetskom medicinskom centru Utreht u Holandiji.
Da bi razumeli kako se mikrobiom razvija tokom prvog meseca života, tim je regrutovao i više puta uzorkovao 120 holandskih majki i beba koje će se uskoro roditi. Od beba su sakupili uzorke mikrobioma kože, nosa, pljuvačke i creva dva sata nakon rođenja i kada su bile stare jedan dan, nedelju dana, dve nedelje i mesec dana.
Tim je takođe prikupio šest različitih tipova uzoraka mikrobioma od majki – kože, majčinog mleka, nosa, grla, fekalija i vagine – da bi utvrdio koji od ovih izvora „seje“ različite mikrobiome beba. Zatim su analizirali ove rezultate u kontekstu nekoliko faktora za koje se smatra da utiču na prenos mikrobioma, uključujući način isporuke, upotrebu antibiotika i dojenje.
„Videli smo da su mnoge niše majke važne za prenos mikroba, i ako su neki od ovih puteva blokirani iz ovog ili onog razloga — u ovom slučaju, videli smo da se to dešava sa carskim rezom — onda ovi mikrobi i dalje mogu da dosegnu dete drugim putevima“, kaže de Steenhuijsen Piters.
Bez obzira na put rođenja, istraživači su otkrili da otprilike 58,5% bebinog mikrobioma potiče od majke. Međutim, različite mikrobne zajednice majki doprinele su različitim mikrobiomima novorođenčadi. Bebe rođene carskim rezom primale su manje mikroba iz majčinog vaginalnog i fekalnog mikrobioma, ali su – naizgled kao kompenzaciju – dobijale više mikroba iz majčinog mleka.
„Prenos i razvoj mikrobioma su toliko važni da je evolucija obezbedila da se ti mikrobi prenesu na ovaj ili onaj način sa majke na dete“, kaže prvi autor Debi Bogaert, naučnik lekar sa Univerziteta u Edinburgu. „Dojenje postaje još važnije za decu rođenu carskim rezom koja ne dobijaju crevne i vaginalne mikrobe od svoje majke.
„To je pametan sistem i iz evolucione perspektive ima smisla da su ovi tipovi puteva suvišni kako bi se osiguralo da dete može da započne život sa odgovarajućim ‘početnim kompletom’“, kaže de Steenhuijsen Piters.
Sada, tim želi da sazna više o uticajima koji nisu majke na razvoj mikrobioma beba. „Mogli smo da vidimo da mikrobiom majke objašnjava skoro 60% ukupnog mikrobioma bebe, ali još uvek postoji 40% za koje ne znamo“, kaže de Steenhuijsen Piters. „Bilo bi interesantno stratificirati taj nepoznati dio da se vidi odakle svi mikrobi dolaze; da li očevi doprinose, na primjer, ili braća i sestre, ili okolina.“
Na kraju, istraživači žele da shvate kako je razvoj mikrobioma kod novorođenčadi povezan sa dugoročnim zdravljem. „Dalje, želimo da istražimo da li ovaj rani životni proces, na koji utiče mama, utiče ne samo na kratkoročni rizik od infekcije u prvoj godini života, već i na dugoročno zdravlje u smislu stvari kao što su alergije i astma“, kaže Bogaert . „U budućnosti bismo mogli da iskoristimo ovo znanje da bismo sprečili, dijagnostikovali ili lečili zdravstvene probleme.
