Iako su infekcije COVID-19 obično manje teške kod mladih odraslih osoba, to ne znači da još uvek nisu u opasnosti od komplikacija od COVID-19. Na primer, oko jedan od 25 odraslih starijih od 16 godina prijavio je da pati od dugotrajnih simptoma COVID-19 nakon prve infekcije. Za neke, ovi simptomi su trajali skoro dve godine.
Dok smo sve bliže razumevanju nekih genetskih i imunoloških mehanizama koji izazivaju dugotrajan COVID, još uvek mnogo toga ne znamo o ovom stanju — uključujući i zašto ljudi sa inače blagim COVID-19 infekcijama nastavljaju da razvijaju dugo COVID-19.
Takođe sada znamo za neke od faktora rizika zbog kojih je veća verovatnoća da će ljudi razviti dugi COVID—uključujući bolovanje od hroničnih bolesti i nezdrav način života. A naša najnovija studija sada je otkrila da, barem za mlade odrasle od 26 do 28 godina, mesto gde žive može povećati njihov rizik od dugog COVID-a.
Dok se većina ljudi oporavlja od infekcije COVID-19 nakon nekoliko nedelja, za neke ljude njihovi simptomi mogu nastaviti da traju mesecima ili čak godinama nakon toga. Najčešći simptomi uključuju ekstremni umor, gubitak mirisa (ili ukusa), bolove u mišićima i kratak dah, iako su prijavljeni i drugi simptomi – kao što je magla u mozgu. Iako ne postoji jedan test za dugi COVID, lekar može da dijagnostikuje stanje putem testova krvi, provere krvnog pritiska ili rendgenskih snimaka grudnog koša.
Naša studija je otkrila da mladi odrasli koji žive u visoko zagađenim područjima imaju veću vjerovatnoću da pate od dugotrajnog COVID-a u poređenju sa onima koji žive u područjima sa niskim nivoom zagađenja.
U našoj najnovijoj studiji, objavljenoj u The Lancet Regional Health Europe, istražili smo uticaj dugotrajne izloženosti zagađenju vazduha na rizik od dugotrajnog COVID-a kod mladih odraslih osoba.
Da bismo sproveli našu studiju, koristili smo podatke iz tekuće BAMSE kohorte rođenja. Ova studija je započela 1994. godine u okrugu Stokholm u Švedskoj i regrutovala je 4.000 novorođenčadi—od kojih se mnoga prate i danas. Učesnici su često dobijali upitnike i učestvovali u kliničkim pregledima tokom detinjstva i adolescencije kako bi pratili različite aspekte njihovog zdravlja.
Između avgusta 2020. i februara 2022., učesnici su prisustvovali praćenju bolesti usredsređenom na COVID. Među 753 učesnika studije koji su imali COVID, skoro svaki šesti koji je imao blagu ili umerenu infekciju prijavio je da pati od dugotrajnih simptoma dva meseca ili više. Najčešći uporni simptomi prijavljeni su bili izmenjen osećaj mirisa ili ukusa, kratak dah i ekstremni umor.
Zatim smo procenili nivo zagađenja vazduha kome su učesnici bili izloženi pre pandemije posmatrajući nivoe zagađenja na njihovim adresama stanovanja. Otkrili smo da je izloženost relativno visokim nivoima zagađenja vazduha u 2019. godini – posebno zagađenju vazduha sitnim česticama, koje prvenstveno potiče od saobraćaja – bila povezana sa 28% većom verovatnoćom dugog COVID-a u poređenju sa onima koji žive u područjima sa niskim stepenom zagađenja.
Ova povezanost je ostala čak i nakon uzimanja u obzir drugih faktora koji su potencijalno povezani sa većim rizikom od COVID-a i izloženošću zagađenju vazduha – uključujući socioekonomski status, da li su pušili i da li su imali neka druga zdravstvena stanja (kao što je astma).
Povezanost između zagađenja vazduha i verovatnoće razvoja dugog COVID-a takođe je bila jača za specifične dugotrajne simptome COVID-a – posebno one koji se odnose na zdravlje disajnih puteva, kao što je kratak dah.
Zagađenje vazduha je četvrti vodeći uzrok smrti širom sveta. Povezan je sa više bolesti, uključujući astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i moždani udar, kao i COVID-19.
Naša studija je sada prva koja povezuje izloženost zagađenju vazduha sa dugotrajnim COVID-om kod mladih odraslih osoba.
Trenutno je nepoznato zašto bi zagađenje vazduha moglo biti povezano sa dugotrajnim COVID-om. Ali na osnovu onoga što znamo iz drugih studija o štetnosti zagađenja vazduha, jedno potencijalno objašnjenje bi moglo biti zato što zagađenje vazduha izaziva upale u mnogim tkivima i organima našeg tela. Dok je upala način na koji se telo štiti od štetnih patogena — kao što su bakterije ili virusi — ona takođe može biti štetna i destruktivna za samo telo. Stoga, dugotrajna upala povezana sa izlaganjem zagađenju vazduha može izazvati niz simptoma koje ljudi navode da doživljavaju sa dugotrajnim COVID-om.
Ali biće važno nastaviti sa istraživanjem drugih mogućih mehanizama, uključujući genetske i imunološke faktore, koji objašnjavaju zašto je veća verovatnoća da će ljudi koji žive u visoko zagađenim oblastima razviti dugoročni COVID. Takođe će biti važno istražiti da li postoji slična veza između zagađenja vazduha i dugog COVID-a u drugim starosnim grupama.
A pošto je naša studija sprovedena pre nego što je većina učesnika primila vakcinu protiv COVID-19, buduća istraživanja će morati da to uzmu u obzir i procene da li vakcinacija uopšte menja ovu vezu. Ovo će biti fokus naše sledeće studije sa ovom kohortom.
Nadamo se da će naši nalazi doprineti našem razumevanju dugog COVID-a, što nam može pomoći da bolje znamo kako da dijagnostikujemo i lečimo to stanje. Naše istraživanje takođe dodatno doprinosi sadašnjem broju dokaza koji pokazuju koliko je zagađenje vazduha štetno za ljudsko zdravlje. S obzirom da su svi na neki način izloženi zagađenju vazduha tokom svog života, jasno je da treba više da se uradi na smanjenju nivoa zagađenja vazduha širom sveta kako bi se poboljšali svi aspekti zdravlja.
