Značajne varijacije u zaraznosti među slučajevima mogu snažno uticati na način na koji se virus SARS-CoV-2 širi u populaciji, čak i na nivou domaćinstva, pokazuje studija objavljena 7. marta u eLife-u.
Nalazi mogu pomoći epidemiolozima da bolje razumeju ulogu individualnih razlika u infektivnosti u širenju SARS-CoV-2. Razumevanje ovih obrazaca će pomoći timovima javnog zdravlja da razviju efikasnije načine za smanjenje prenošenja.
Uloga takozvanih „događaja superširenja“ u prenošenju SARS-CoV-2 dobro je proučavana tokom pandemije COVID-19. Mnoge studije su se fokusirale na grupne događaje koji su doveli do brojnih infekcija. Ukupni rezultati sugerišu da 20% inficiranih osoba uzrokuje 80% prenosa virusa, ali je nejasno da li je takva heterogenost prenosa vođena razlikom u broju izloženih kontakata, a ne biološkim faktorima i faktorima ponašanja.
„Rizik od prenošenja SARS-CoV-2 kod kuće je četiri do deset puta veći nego na drugim mestima“, kaže glavni autor Tim Tsang, docent na Odseku za epidemiologiju i biostatistiku na Školi javnog zdravlja Univerziteta u Hong Kongu u Pokfulam. „Proučavanje prenosa kod kuće gde je lakše pratiti broj izloženih pojedinaca može nam dati tačnije procene individualnih varijacija u zaraznosti.“
Tsang i njegove kolege analizirali su podatke iz 17 studija o prenosu SARS-CoV-2 u domaćinstvu, sprovedenih u ranoj fazi pandemije kada su kružili originalni sojevi. Analiza je uključila 13.098 slučajeva sa indeksom COVID-19 – neki od prvih slučajeva u kojima je pacijentima dijagnostikovan virus – i 31.359 kontakata u domaćinstvu.
Tim je koristio podatke za kreiranje matematičkog modela koji opisuje razlike u broju kontakata u domaćinstvu zaraženih od strane svakog pojedinca COVID-19. Model je pokazao da je prvih 20% najzaraznijih ljudi izazvalo tri puta više infekcija među kontaktima u domaćinstvu od prosečne osobe sa COVID-19.
Podskupovi pojedinačnih superraspršivača bili su još zarazniji, pokazuje model. Oko 6% pojedinaca zarazilo je oko osam puta više ljudi, a oko 15% je zarazilo oko četiri puta više.
„Postoje značajne varijacije u individualnoj infektivnosti unutar domaćinstava“, kaže ko-stariji autor Simon Cauchemez, šef Jedinice za matematičko modeliranje zaraznih bolesti na Institutu Pasteur, Universite Paris Cite, Francuska. „Ove razlike mogu biti uzrokovane individualnom biologijom, ponašanjem ili demografskim faktorima.“
Na primer, postoji veća verovatnoća da će se odrasli sa COVID-19 od male dece samoizolovati ili uključiti u ponašanje kao što je nošenje maski koje može smanjiti prenošenje na druge u njihovom domaćinstvu. Faktori kao što je bogatstvo domaćinstva možda su takođe odredili da li su pojedinci imali pristup maskama ili odvojenim kupatilima tokom infekcije.
Međutim, tim nije imao pristup podacima o individualnim karakteristikama, na primer starosti ili polu, ili demografskim podacima kao što su prihodi domaćinstva. Takođe nisu posmatrali indeksne simptome pacijenata, ili faktore uključujući da li su kontakti u domaćinstvu imali karakteristike ili uslove koji su ih učinili ranjivijim na infekciju.
Uprkos ovim ograničenjima, studija pokazuje visok nivo varijacija u individualnoj infektivnosti u kućnom okruženju i pruža alat za modeliranje za buduća istraživanja varijabilnosti infektivnosti.
„Naš alat će epidemiolozima pružiti novi način da mere individualne razlike u infektivnosti u domaćinstvima“, kaže ko-stariji autor Benjamin Covling, profesor u Saradnom centru Svetske zdravstvene organizacije za epidemiologiju i kontrolu zaraznih bolesti na školi Univerziteta u Hong Kongu. „Nadamo se da će ove informacije pomoći zvaničnicima javnog zdravlja da osmisle poboljšane metode za suzbijanje širenja SARS-CoV-2 ili drugih zaraznih bolesti.
