Prva globalna studija koja je istraživala kako rodna ravnopravnost može biti povezana sa očekivanim životnim vekom otkrila je da i žene i muškarci žive duže kako se ona poboljšava.
Međutim, varijacije između zemalja grupisanih u regione prema socioekonomskom razvoju i geografskoj blizini sugerišu da, iako u početku uglavnom koristi životima i zdravlju žena, napredak u rodnoj ravnopravnosti pomaže i muškarcima da žive duže, što na kraju smanjuje rodnu razliku u očekivanom životnom veku.
Vodeći autor dr Cat Pinho-Gomes, počasni istraživač na George institutu za globalno zdravlje, Velika Britanija u partnerstvu sa Imperial College London, rekao je da rezultati — objavljeni uoči Međunarodnog dana žena — sugeriraju da se rješavanje dugogodišnje rodne nejednakosti i osnaživanje žene mogu pomoći da se produži dugovečnost i za žene i za muškarce.
„Mnogi faktori koji određuju koliko dugo ćete živeti – kao što su uslovi rada i života, izloženost zagađenju, pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, prihodima i socijalnoj podršci – su slojeviti sa polnim razlikama širom sveta“, rekla je ona.
„Dok zemlje ostvaruju veći napredak ka rodnoj ravnopravnosti i ženama se pruža prilika da potpunije učestvuju u političkom, ekonomskom i društvenom životu, čitavo društvo žanje plodove.
Prema poslednjem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, globalni događaji kao što su rast troškova života, pandemija COVID-19, klimatska vanredna situacija i sukob velikih razmera i raseljavanje koče napredak ka rodnom paritetu. Ovo može, zauzvrat, da ugrozi socioekonomski razvoj i poboljšanje uslova života i rada, obuzdavajući povećanje očekivanog životnog veka koje je nastalo tokom proteklih decenija.
Da bi istražili da li je rodna ravnopravnost povezana sa očekivanim životnim vekom (LE) za žene i muškarce i procenili rodnu razliku u očekivanom životnom veku širom sveta, istraživači su koristili modifikovani globalni indeks rodnog jaza (mGGGI), zasnovan na indeksu koji je razvio svet. Ekonomski forum (VEF) i primenio ga u 156 zemalja između 2010. i 2021. godine.
Indeks globalnog rodnog jaza VEF-a mjeri trenutno stanje i evoluciju rodnog pariteta u četiri ključne dimenzije (ekonomsko učešće i mogućnosti, obrazovna dostignuća, zdravlje i opstanak i političko osnaživanje). Za ovu studiju, zdravstvena dimenzija je isključena jer uključuje očekivani zdrav životni vek, što je i bio predmet ove studije.
Među tri dimenzije uključene u ovu studiju (tj. politička, ekonomska i obrazovna), rodna ravnopravnost u obrazovanju je imala najjaču povezanost sa dužim LE za žene i muškarce.
„Ovo sugeriše da je ulaganje u obrazovanje najvažnije, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, gde je mnogim devojčicama još uvek uskraćen pristup obrazovanju, a resursi su ograničeni“, dodao je dr Pinjo-Gomes.
„Čak i zemlje sa visokim dohotkom — u kojima je postignut značajan napredak u rešavanju rodne nejednakosti poslednjih godina — ulaganje u rodnu ravnopravnost i dalje može da doprinese očekivanom životnom veku, posebno za muškarce. Ova studija je potvrdila ono što smo već videli za zemlje u EU koristeći drugačiji indeks, koji potvrđuje validnost naših nalaza.“
„Slabija povezanost između rodne ravnopravnosti u političkom domenu i rodnog jaza u LE izaziva zabrinutost o tome kako se rodna ravnopravnost sprovodi od strane političkih sistema širom sveta“, rekla je ona.
„Kao što smo videli iz nedavnih ostavki visokoprofiliranih političarki, žene se i dalje suočavaju sa značajnim izazovima u ovoj oblasti, uključujući diskriminaciju, balansiranje privatnog, porodičnog i političkog života, dobijanje podrške političkih partija i obezbeđivanje finansiranja kampanje.
Sve u svemu, 2021. godine, svako povećanje mGGGI od deset procenata bilo je povezano sa povećanjem LE za žene od 4,3 meseca i povećanjem LE za 3,5 meseca kod muškaraca, što je dovelo do 8 meseci većeg jaza među polovima, ali je bilo značajnih varijacija između geografskih regioni.
„Naša studija ima važne implikacije za kreatore politika širom sveta, posebno pošto se svet postepeno oporavlja od bezbrojnih šokova izazvanih pandemijom COVID-19, koja je imala rodno određen uticaj na više domena života“, dodao je dr Pinjo-Gomes.
„Na ovaj Međunarodni dan žena, ne zaboravimo da dokazi pokazuju da povećanje zastupljenosti žena u više sektora doprinosi bogatijim, a samim tim i zdravijim društvima za sve.“
