Do sada se smatralo da vrsta Homo sapiens ima nesrazmerno velike temporalne režnjeve u poređenju sa drugim antropoidnim primatima, grupom koja uključuje antropomorfne majmune i majmune. Nova studija, čiji je jedan od autora Emiliano Bruner, paleoneurolog u Centro Nacional de Investigacion sobre la Evolucion Humana (CENIEH), protivreči toj hipotezi.
Ovaj rad, koji je upravo objavljen u American Journal of Biological Anthropologi, sugeriše da je zapremina naših temporalnih režnjeva upravo ono što bi sugerisala veličina našeg mozga, u skladu sa obrascima proporcija koji se dele sa ostatkom primata.
Razlika između ovog rezultata i onih objavljenih na istu temu pre 20 godina verovatno je posledica proširenja referentnog uzorka (koliko je vrsta i primeraka analizirano), novih tehnologija digitalne anatomije i poboljšanih statističkih tehnika.
„Ukupni volumen ogromnog kortikalnog regiona kao što je temporalni režanj ne govori nam mnogo o tome šta se zaista dešava sa njegovim brojnim i raznovrsnim anatomskim elementima, ali ova studija je zanimljiva jer umanjuje značaj koji je prethodno pridavan veličini temporalnog režnja u ljudska evolucija“, kaže Bruner.
Temporalni režnjevi su uključeni u brojne ključne funkcije uključujući pamćenje, jezik, emocije i društvenu dinamiku. „Naravno, složenost temporalnog korteksa ukazuje na to da je prošao kroz važne specijalizacije u našoj vrsti, ali je verovatno da se to ne može proceniti jednostavno analizom njegovog ukupnog volumena“, dodaje Bruner.
Ova studija veličine temporalnog režnja kod ljudi i drugih primata sprovedena je u saradnji sa Australijskim nacionalnim univerzitetom u Kanberi i Univerzitetom Indijana u Blumingtonu (SAD).
