Ketogena ili „keto“ dijeta, koja uključuje konzumiranje vrlo malih količina ugljenih hidrata i velikih količina masti, postaje sve popularnija. Međutim, nova studija predstavljena na Godišnjoj naučnoj sesiji Američkog kardiološkog koledža zajedno sa Svetskim kardiološkim kongresom sugeriše da „keto“ dijeta može biti povezana sa višim nivoima „lošeg“ holesterola u krvi i dvostruko povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. događaji kao što su bol u grudima (angina), blokirane arterije koje zahtevaju stentiranje, srčani udari i moždani udari. Studija je naslovljena „Povezivanje ishrane sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti (ketogene) sa nivoom lipida u plazmi i kardiovaskularnim rizikom u kohorti zasnovanoj na populaciji“.
„Naša studija je otkrila da je redovna konzumacija ishrane sa malo ugljenih hidrata i visokim udjelom masti povezana sa povećanim nivoom LDL holesterola – ili „lošeg“ holesterola – i većim rizikom od srčanih bolesti“, rekla je Iulia Iatan, MD, Ph.D., lekar-naučnik na Klinici za prevenciju programa Zdravo srce, u bolnici St. Paul i Centru za inovacije u plućima srca Univerziteta Britanske Kolumbije u Vankuveru, Kanada, i glavni autor studije. „Prema našim saznanjima, naša studija je jedna od prvih koja ispituje povezanost između ove vrste dijetetskog obrasca i kardiovaskularnih ishoda.“
Ugljeni hidrati su prvi izvor energije za telo za snabdevanje energijom za svakodnevni život. Dijeta sa niskim sadržajem ugljenih hidrata i visokim sadržajem masti (LCHF), kao što je keto dijeta, ograničavaju potrošnju ugljenih hidrata (npr. hleba, testenine, pirinča i drugih žitarica, peciva, proizvoda od krompira kao što su pomfrit i čips, i voća sa visokim sadržajem ugljenih hidrata i povrće). Lišavajući telo ugljenih hidrata, ono je prinuđeno da umesto toga počne da razlaže masti za energiju. Razlaganje masti u jetri proizvodi ketone, hemikalije koje telo koristi kao energiju u nedostatku ugljenih hidrata — otuda i naziv ketogeni ili „proizvodnja ketona“. Zagovornici ketogene dijete generalno predlažu ograničavanje ugljenih hidrata na 10% ukupnih dnevnih kalorija, proteina na 20% do 30% i dobijanje 60% do 80% dnevnih kalorija iz masti.
Neka prethodna istraživanja su pokazala da LCHF dijeta može dovesti do povišenog nivoa LDL holesterola kod nekih ljudi. Dok je povišeni LDL holesterol poznati faktor rizika za srčana oboljenja (uzrokovana aterosklerozom, nagomilavanjem holesterola u koronarnim arterijama), efekti LCHF dijete na rizik od srčanih oboljenja i moždanog udara nisu dobro proučeni, rekao je Iatan.
Za ovu studiju, Iatan i njene kolege definisale su LCHF ishranu kao što se ne sastoji od više od 25% ukupne dnevne energije ili kalorija iz ugljenih hidrata i više od 45% ukupnih dnevnih kalorija iz masti. Ovo su nazvali LCHF dijetom i „slično keto“ jer ima nešto više ugljenih hidrata i manje masti od stroge ketogene dijete. Definisali su „standardnu ishranu“ kao osobe koje ne ispunjavaju ove kriterijume i imaju uravnoteženije navike u ishrani.
Istraživački tim je analizirao podatke iz UK Biobank, velike prospektivne baze podataka sa zdravstvenim informacijama od preko pola miliona ljudi koji žive u Ujedinjenom Kraljevstvu koji su praćeni najmanje 10 godina. Po upisu u biobanku, 70.684 učesnika ispunilo je jednokratni upitnik o ishrani koji je 24 sata dnevno prijavio i istovremeno im je vađena krv da bi se proverio nivo holesterola. Istraživači su identifikovali 305 učesnika čiji su odgovori na upitnik pokazali da je njihova ishrana tokom 24-časovnog perioda izveštavanja ispunjavala studijsku definiciju LCHF. Ovi učesnici su upareni po godinama i polu sa 1.220 pojedinaca koji su prijavili da jedu standardnu ishranu. Ovo je dovelo do toga da su 73% učesnika u svakoj grupi bile žene, a prosečna starost grupe bila je 54 godine. Oni na LCHF dijeti imali su prosečan indeks telesne mase (BMI) od 27,7; oni na standardnoj ishrani, 26.7. BMI od 25 do 30 spada u opseg prekomerne težine.
U poređenju sa učesnicima na standardnoj ishrani, oni koji su bili na LCHF ishrani imali su značajno više nivoe i LDL holesterola i apolipoproteina B (apoB), proteinske komponente koja se nalazi na LDL i drugim aterogenim lipoproteinskim česticama. Prethodne studije su pokazale da povišeni apoB može biti bolji prediktor od povišenog LDL holesterola za rizik od kardiovaskularnih bolesti, rekao je Iatan. Nakon prosečnog praćenja od 11,8 godina – i nakon prilagođavanja drugim faktorima rizika za srčana oboljenja, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, gojaznost i pušenje – ljudi na LCHF dijeti imali su više nego dva puta veći rizik od nekoliko veliki kardiovaskularni događaji, kao što su blokade u arterijama koje su morale da se otvore procedurama stentiranja, srčani udar, moždani udar i bolest perifernih arterija. Sve u svemu, 9,8% učesnika na LCHF dijeti doživelo je novi srčani događaj, u poređenju sa 4,3% onih na standardnoj ishrani, što je udvostručenje rizika za one na LCHF dijeti.
„Među učesnicima na LCHF dijeti, otkrili smo da su oni sa najvišim nivoima LDL holesterola bili u najvećem riziku od kardiovaskularnih događaja“, rekao je Iatan. „Naši nalazi sugerišu da ljudi koji razmišljaju o LCHF dijeti treba da budu svesni da to može dovesti do povećanja njihovog nivoa LDL holesterola. Pre nego što započnu sa ovim načinom ishrane, trebalo bi da se konsultuju sa zdravstvenim radnikom. Dok su na dijeti , preporučuje se da im se kontroliše nivo holesterola i da pokušaju da se pozabave drugim faktorima rizika za srčane bolesti ili moždani udar, kao što su dijabetes, visok krvni pritisak, fizička neaktivnost i pušenje.“
Nalazi studije takođe sugerišu da ne reaguju svi na LCHF ishranu na isti način.
„U proseku, nivoi holesterola imaju tendenciju da rastu na ovoj ishrani, ali koncentracije holesterola kod nekih ljudi mogu ostati iste ili opasti, u zavisnosti od nekoliko osnovnih faktora“, rekao je Iatan. „Postoje međuindividualne razlike u tome kako ljudi reaguju na ovaj obrazac ishrane koje još uvek ne razumemo u potpunosti. Jedan od naših sledećih koraka biće da pokušamo da identifikujemo specifične karakteristike ili genetske markere koji mogu predvideti kako će neko reagovati na ovu vrstu ishrane“.
Ograničenje studije je to što su učesnici pružili informacije o ishrani u samo jednom trenutku, što bi trebalo uzeti u obzir prilikom tumačenja nalaza studije, rekao je Iatan. Štaviše, samoizvještaji o potrošnji hrane mogu biti netačni, iako je Iatan rekao da je ovaj upitnik opsežno potvrđen.
Pošto je studija bila opservaciona, ona može pokazati samo povezanost između ishrane i povećanog rizika od velikih srčanih događaja, a ne uzročno-posledične veze. Međutim, Iatan je rekao da nalazi zaslužuju dalje istraživanje u prospektivno dizajniranim studijama, posebno kada otprilike 1 od 5 Amerikanaca prijavi da je na dijeti sa malo ugljenih hidrata, keto ili potpuno keto dijeti.
