Kakav uticaj imaju biljni obroci na raspoloženje i osećaj sitosti u poređenju sa obrocima na bazi životinja? Neuronaučnici sa MPI CBS u Lajpcigu istražili su ovo u tri studije zasnovane na pametnim telefonima u preko 400 univerzitetskih kafeterija širom Nemačke.
Trenutne studije pokazuju da izbegavanje životinjskih proizvoda kao što su meso i mleko može smanjiti emisije gasova staklene bašte u poljoprivredi za 80%. Međutim, fiziološki i psihološki faktori jedenja biljne hrane su uglavnom nejasni. Šta se zapravo dešava u našim telima nakon biljnog obroka u poređenju sa obrokom na bazi životinja? A ko će najverovatnije izabrati koje jelo u kafeteriji?
„Pošto su dijetalna vlakna povezana sa poboljšanom signalizacijom između creva i mozga, pretpostavili smo da bi obrok na bazi biljaka izazvao veći osećaj sitosti i raspoloženja u poređenju sa obrokom zasnovanim na životinjama“, kaže Evelin Medavar, koja se bavi istraživanjem o donošenje odluka o hrani na Institutu Maks Plank za ljudske kognitivne nauke i nauke o mozgu u Lajpcigu, Nemačka.
U tri velike studije zasnovane na pametnim telefonima, ukupno više od 16.300 odraslih učestvovalo je u preko 400 univerzitetskih kafeterija širom Nemačke. Koristeći aplikaciju iMensa, učesnici ne samo da su ocenjivali jela po ukusu, već su koristili i emotikone da bi glasali o svom raspoloženju i osećaju gladi pre i posle obroka.
Rezultati pokazuju da je – kao što se i očekivalo – unos obroka generalno doveo do veće sitosti i boljeg raspoloženja – ali bez obzira da li je bio vegetarijanski, veganski ili mesni.
„Pojedinci koji su izabrali obrok zasnovan na biljci prijavili su nešto bolje raspoloženje pre obroka i manji porast raspoloženja posle obroka u poređenju sa pojedincima koji su izabrali obrok na bazi životinja“, objašnjava Medavar. „Sadržaj proteina je takođe uticao na sitost posle obroka, iako samo neznatno, dok su pol i ocena ukusa imali snažan uticaj na sitost i raspoloženje uopšte.
Stoga je sve više žena i različitih pojedinaca konzumiralo jela na bazi biljaka. Za jela veoma lošeg ukusa, glad posle obroka se povećala, a raspoloženje se značajno smanjilo. Dok je kod veoma ukusnih jela glad znatno opala, a raspoloženje umereno poraslo. Pored toga, jela na biljnoj bazi češće su se jela sama, a ne u društvu, što je takođe moglo dovesti do nedostatka povećanja raspoloženja kroz društvenu interakciju.
„Sve u svemu, međutim, nismo pronašli duboke efekte obroka na biljnoj i životinjskoj bazi na sitost i raspoloženje“, rezimirala je Evelin Medavar. Podaci studije su pokazali da je od obroka odabranih u kafeterijama 55% bilo životinjsko, a 45% vegetarijansko ili vegansko. Zbog toga je potražnja za biljnim jelima u nemačkim menzama veoma velika. Međutim, ukus i sadržaj proteina u biljnim jelima treba dodatno poboljšati.