Generalna direktorka za Evropu u Evropskoj službi za spoljne poslove Angelina Ajhorst izjavila je za Demostat da je politika proširenja EU sada jasno strateško ulaganje u bezbednost i mir u celoj Evropi, a da je značaj usklađivanja Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sada veći nego ikad.
Ajhorst je navela da bi EU svakako pozdravila pojačano usklađivanje Srbije sa spoljnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere.
Upitana da li bi EU zanemarila unutrašnje reforme u Srbiji ukoliko bi se Beograd uskladio sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uveo sankcije Rusiji, te prihvatio evropski predlog za Kosovo, Ajhorst naglašava da je proces proširenja zasnovan na zaslugama sa veoma jasnim i transparentnim uslovljavanjem, te da EU vladavinu prava neće ostaviti po strani.
„To je jasno. Lideri u regionu to znaju“, rekla je Ajhorst.
Na pitanje da li bi Srbija ostala politički i ekonomski izolovana ukoliko ne uvede sankcije Rusiji, Ajhorst je rekla da je Srbija podnela zahtev i pregovara za članstvo u EU.
„Odluka Srbije implicira da se zemlja usaglašava sa EU, uključujući i spoljnu politiku. Evropska unija želi da računa na Srbiju kao na pouzdanog evropskog partnera za naše zajedničke principe i vrednosti, za našu bezbednost i prosperitet našeg kontinenta“, kazala je Ajhorst.
Navodeći da je rat u Ukrajini sve promenio, Ajhorst kaže da se nalazimo u vremenu velikog ubrzanja tranzicije: zelene, digitalne, energetske, bezbednosne i da Zapadni Balkan treba da bude deo toga.
„Zajedno smo u ovom ratu, moramo zajedno da pronađemo rešenja. Zapadni Balkan je Evropa i evropski lideri u Savetu su to više puta potvrdili. Takođe je važno da ljudi u regionu čuju ove afirmativne poruke od svojih lidera i da vide afirmativnu akciju“, rekla je evropska zvaničnica.
Govoreći o predlogu EU za Kosovo, takozvanom Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, Ajhorst podseća da su se 27. februara predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti, pod pokroviteljstvom EU, saglasili da o tom predlogu nisu potrebne dalje rasprave.
Navodeći da je javnost videla tekst, Ajhorst kaže da su obe strane izrazile spremnost da nastave sa primenom Sporazuma, te da su potrebni dalji pregovori kako bi se utvrdili specifični modaliteti implementacije odredbi.
„Visoki predstavnik Žozeporelj sazvaće sledeći sastanak u Ohridu i svakako je važno videti da će se razgovori nastaviti. Ovo su složena pitanja. Verujem da mnogi ljudi u regionu žele da vide ishod gde će konačno moći da promene narativ i da zajedno sagledaju budućnost“, navela je Ajhorst.
