Biračka mesta su zatvorena u 20.00 po lokalnom vremenu, a rezultati se očekuju oko ponoći. Odziv birača bio je 63,7 odsto, saopštila je Izborna komisija.
Očekuje se da će Reformska partija desnog centra premijerke Kaje Kalas pobediti na tim izborima, prema većini nedavnih anketa, ali će verovatno morati da formira koaliciju da bi ostala na vlasti.
Po anketama, vladajuća stranka bi mogla da dobije između 24 i 30 odsto glasova, dok bi EKRE dobila od 14 do 25 odsto glasova. EKRE je 2019. godine dobila 17,8 odsto glasova.
Estonija, zemlja od 1,3 miliona stanovnika, koja se graniči sa Rusijom, ima jednodomni parlament sa 101 mestom.
„Očigledno je da ono što se dešava u Ukrajini, veoma važno i za Estoniju“, izjavio je jedan birač u Talinu, dok je drugi rekao da samo EKRE predstavlja „estonski narod“. On je kritikovao premijerku da je više zainteresovana za Ukrajinu.
Estonija, članica Evropske unije i NATO-a, prošle godine je preuzela vodeću ulogu u međunarodnim pozivima za povećanje vojne pomoći Ukrajini suočenoj sa invazijom Rusije.
Estonska vojna pomoć Ukrajini iznosi više od jedan odsto njenog bruto-domaćeg proizvoda (BDP), što je najveći doprinos bilo koje zemlje u odnosu na veličinu njene ekonomije.
„Mi se zalažemo za otvorenu, prijateljsku, evropsku, pametnu zemlju u zapadnom stilu“, rekla je nedavno za Frans pres premijerka Kalas.
Po rečima lidera EKRE-a Martina Helmea, Estonija „ne bi trebalo dalje da zaoštrava tenzije“ sa Moskvom.
EKRE je vodila kampanju protiv vojne pomoći Kijevu i pozvala da se više ne prihvataju ukrajinske izbeglice.
Izbori se odvijaju i u pozadini teške ekonomske situacije u Estoniji, koja ima jednu od najviših stopa inflacije u EU, sa 18,6 odsto međugodišnje inflacije zabeležene u januaru.
Popularna među preduzetnicima i mladim profesionalcima, Reformska stranka je obećala da će povećati vojnu potrošnju na najmanje tri odsto BDP-a, kako bi smanjila korporativne poreze. Ova formacija takođe želi da donese zakon kojim se odobravaju građanska partnerstva između osoba istog pola.
