Sve dok svet ne zaustavi ili uspori naše emisije gasova staklene bašte, nećemo znati koliko će biti ozbiljni efekti klimatskih promena kao što su porast nivoa mora i ekstremno vreme. Novi okvir bi mogao da pomogne zajednicama pri donošenju često nepovratnih odluka o klimatskoj adaptaciji pod ovom neizvesnošću – tako da ne troše toliko da bi im ostalo da servisiraju nepotreban dug, a ne troše tako malo da ostanu nezaštićeni.
Graeme Guthrie, istraživač ekonomije Novog Zelanda, sugeriše da okvir kaže da odluke o adaptaciji, poput nadogradnje atmosferskih voda, uglavnom donose lokalne vlasti sa ograničenim analitičkim resursima, tako da je dizajniran da se lako koristi na lokalnom nivou.
Obim javnih investicija potrebnih za uspešno prilagođavanje klimatskim promenama zavisiće od veličine te promene. Na primer, zajednice će morati da povećaju kapacitet svojih sistema za oborinske vode kako bi se izborile sa intenzivnim padavinama, ali ne znaju koliki dodatni kapacitet će biti potreban. Situacija sa kojom se suočava Dunedin je tipična. NIVA procenjuje da će u slučaju padavina od 1 u 100 godina trenutno pasti 141 mm kiše u periodu od 24 sata. Do 2090. godine, ova procena se povećava na 148 mm prema RCP2.6 i 172 mm prema RCP8.5.2 Zahtevi za sistem oborinskih voda u Dunedinsu i količina novih potrebnih investicija u velikoj meri zavise od toga koji će se klimatski scenario odvijati.
Neizvesnost u pogledu veličine klimatskih promena ostaće velika dugi niz godina (decenijama, prema nekim stručnjacima), pre nego što će postepeno opadati kako naučnici budu saznavali više o promeni klime. Ako su klimatske promene manje ozbiljne nego što zajednice očekuju, mogu na kraju da potroše previše na prilagođavanje; ako je ozbiljniji od očekivanog, možda neće potrošiti dovoljno. Priroda ulaganja u prilagođavanje čini ove greške izuzetno skupim za društvo. Mnogo ulaganja u adaptaciju će biti nepovratno, tako da ako zajednice grade previše, ostaće da servisiraju dug koji se koristi za izgradnju kapaciteta koji im nikada neće trebati. S druge strane, ako zajednice ne grade dovoljno, ili će biti zaglavljene sa visokim troškovima poplava u budućnosti ili će morati ponovo da investiraju—sa svim dodatnim troškovima koji to podrazumevaju. Konačna opcija – da zajednice odlažu investicije dok ne budu imale jasnu predstavu o tome koliko će kapaciteta biti potrebno – ostavila bi zajednice nedovoljno zaštićene u međuvremenu.
Ne postoje jeftine opcije prilagođavanja, ali su neke opcije jeftinije od drugih. Kreatori politike treba da imaju za cilj da izaberu opcije prilagođavanja koje minimiziraju ukupne troškove za društvo, pri čemu ovi troškovi uključuju sredstva utrošena na adaptaciju i troškove koje ima zajednica kada dođe do poplava i drugih vremenskih događaja.
Analiza stvarnih opcija (ROA) je idealan alat za podršku odlučivanju jer može da se nosi sa fleksibilnošću koja je ugrađena u investicione programe, kao što je mogućnost ubrzavanja, odlaganja ili promene veličine ulaganja. Potrebne su matematičke tehnike koje su prvobitno razvijene za određivanje cena određenih vrsta finansijskih hartija od vrednosti i koristi ih za izračunavanje vrednosti različitih investicionih opcija koje su dostupne donosiocima odluka. Od ovih opcija, možda je najvažnija opcija da se sačeka, sazna više o veličini klimatskih promena, a zatim investira. Ulaganje je društveno optimalno samo ako je isplata od ulaganja veća od vrednosti opcije čekanja.
Ovaj rad, koji je objavljen u časopisu Journal of Economic Dinamics and Control, predstavlja novi okvir stvarnih opcija koji uključuje trenutnu nesigurnost u vezi sa klimatskim promjenama i kako bi se ta neizvjesnost mogla promijeniti tokom vremena. Koristi ovaj okvir da istraži najbolji način za nadogradnju urbanog sistema oborinskih voda kao odgovor na buduće klimatske promene. Optimalne investicione politike mogu se izraziti u mnogim ekvivalentnim oblicima, ali najkorisniji je odnos koristi i troškova. Kad god dođe do ulaganja, možemo izračunati odnos sadašnje vrednosti budućih koristi projekta i sadašnje vrednosti budućih troškova. Ako je ovaj odnos dovoljno visok, onda je optimalno investirati. Standardna analiza troškova i koristi dovodi do ulaganja čim je ovaj odnos veći od jedan, ali ovaj rad pokazuje da je takva politika previše agresivna. Obično je optimalno sačekati dok koristi od projekta ne budu mnogo veće od njegovih troškova pre nego što investicija bude zaista optimalna—najmanje 60% veća za osnovni slučaj koji se razmatra u radu. Kriterijum ulaganja je još zahtevniji kada su ekonomski uslovi nestabilniji, kada je očekivani privredni rast brži i kada se očekuje da će klimatske promene biti ozbiljnije.
Velika potrošnja na adaptaciju će finansirati relativno male projekte pod jurisdikcijom lokalnih vlasti. Ove vlasti imaju lokalno znanje i podsticaje koji su neophodni za dobro donošenje odluka, ali mnogi od njih imaju ograničene analitičke resurse. Ovo je žalosno jer analiza stvarnih opcija može biti složena i zahteva puno resursa. Ne koristi se široko, posebno za relativno male projekte. Ako društvo želi da zadrži prednosti lokalnog donošenja odluka, onda su donosiocima odluka potrebni pristupi koji su dovoljno jednostavni da budu korisni za procenu odluka o prilagođavanju malih i srednjih razmera, a da istovremeno zadržavaju određeni stepen ekonomske strogosti. Ovaj rad predlaže jedan takav pristup.
Najteži deo ROA je izračunavanje vrednosti opcije čekanja. Alternativni pristup razvijen u ovom radu koristi alate koji su poznati većini praktičara za izračunavanje približne vrednosti opcije čekanja. Alternativno pravilo uključuje zamenu potpuno optimalne vrednosti opcije odlaganja njenom vrednošću pod pretpostavkom da je investicija odložena do najboljeg fiksnog budućeg datuma, što zahteva jedan standardni obračun troškova i koristi za svaki mogući budući datum ulaganja. Približna vrednost opcije je maksimum od ovih vrednosti. Donosilac odluke koji koristi ovo alternativno pravilo investira kada nijedan fiksni budući datum ulaganja ne implicira veću neto sadašnju vrednost od ulaganja odmah. Investicija se značajno odlaže nakon datuma kada je odnos koristi i troškova jednak jedan, ali se i dalje dešava ranije nego u skladu sa optimalnom investicionom politikom.
Najmanje u narednih nekoliko decenija, ubrzanje ulaganja u poređenju sa optimalnim vremenom ulaganja je umereno. Gubici blagostanja koji nastaju korišćenjem ovog jednostavnog pravila su izuzetno mali, obično samo nekoliko procenata nivoa blagostanja ako se umesto toga koristi puni ROA. Ovi gubici blagostanja su značajni samo ako su ekonomski uslovi veoma nestabilni, očekivani ekonomski rast je nizak, a klimatska neizvesnost će brzo pasti. Međutim, za tipične projekte u tipičnim uslovima, čini se da je moguće iskoristiti većinu prednosti punog ROA koristeći jednostavne tehnike koje će dodatno povećati oskudne analitičke resurse.
Ovaj rad je prvi rezultat većeg projekta podržanog od strane Deep South Challenge u okviru svog programa „Živeti sa neizvesnošću“. Druga faza ovog projekta, koja je trenutno u toku, istražuje bogatije strukture opcija i procenjuje učinak još jednostavnijih alternativa punom ROA.
