Testiranje populacije za više gena odjednom će biti ograničeno u svojoj sposobnosti da precizno predvidi rizik od bolesti, tvrdi novi rad koji uključuje profesora UCL Aroona Hingorani.
DNK sekvenca obično varira između pojedinaca na mnogo različitih tačaka u genomu. Neke od ovih genetskih varijanti utiču na individualni rizik od uobičajenih bolesti kao što su demencija, rak, dijabetes i kardiovaskularne bolesti, kroz efekte na ekspresiju ili funkciju kodiranih proteina. Efekti ovih varijanti na rizik od bolesti kod svakog pojedinca mogu se sumirati generisanjem poligenskog skora rizika.
Iznete su jake tvrdnje o transformativnom potencijalu poligenskih rezultata rizika za predviđanje, prevenciju i rano otkrivanje bolesti i takvo testiranje je privuklo interesovanje kreatora politike i komercijalnog sektora.
Međutim, u članku o analizi u British Medical Journalu, klinički istraživači sa UCL, Instituta za istraživanje raka u Londonu i Univerziteta u Oksfordu tvrde da je prediktivni učinak takvih testova ograničen.
Koautor profesor Aroon Hingorani (UCL Institut za kardiovaskularne nauke), koji je takođe voditelj kardiovaskularne teme za UCLH NIHR biomedicinski istraživački centar i konsultant za internu medicinu na UCLH, rekao je: „Poligensko ocenjivanje na nivou populacije je inherentno ograničeno jer mnogi slučajevi bolesti se javljaju među ljudima koji nemaju visoke poligene rezultate, a mnogi od onih sa visokim poligenim rezultatima ne razvijaju bolest.“
NHS genetsko testiranje se trenutno fokusira na mali broj dobro shvaćenih mutacija bolesti koje snažno povećavaju rizik od bolesti—kao što su BRCA1 i BRCA2 kod raka dojke i jajnika.
Poligensko bodovanje je druga vrsta genetskog testa koji umesto toga gleda na hiljade uobičajenih varijanti u DNK osobe, od kojih će svaka pojedinačno imati samo mali uticaj na rizik, kako bi se dobila kolektivna procena genetskog rizika od bolesti.
Dva nedavna vladina izveštaja pokazuju izražen entuzijazam za poligene rezultate u zdravstvenoj zaštiti i tvrde da oni nude „stepenu promenu“ u skriningu za bolesti.
NHS je sada u partnerstvu sa najvećim istraživačkim programom u Velikoj Britaniji, Our Future Health, kako bi ponudio informacije o riziku zasnovane na poligenskim rezultatima za pet miliona ljudi u populaciji Ujedinjenog Kraljevstva. Očekuje se da će takve informacije dati informacije za donošenje kliničkih odluka, uključujući pristup skriningu.
Autori tvrde da se rizici i koristi od genetskog testiranja moraju pažljivo proceniti u velikim studijama. Njihova analiza zaključuje da će inicijative koje koriste poligene rezultate za skrining ljudi sa rizikom od uobičajenih bolesti kao što su rak i bolesti srca propustiti većinu slučajeva u populaciji.
Prilikom skrininga populacije na bolest koristeći poligene rezultate, mnogi su se zalagali za korišćenje visokog poligenskog rezultata za ciljanje skrininga ili preventivnih strategija za bolest. Prema istraživačima, to bi propustilo većinu bolesti u populaciji i dovelo do značajnog broja zdravih pojedinaca koji će biti podvrgnuti invazivnim testovima i terapijama koji nikada neće razviti bolest.
Na primer, NICE koristi doživotni rizik od raka dojke od 17% kao prag za smatranje žena pod „umerenim rizikom“. Ali u studiji poligenog rizika koja je takođe koristila ovaj prag, samo 39% žena koje će razviti rak dojke imaju umerene ili visoke ocene rizika, što znači da je većina slučajeva raka dojke propuštena korišćenjem ovih rezultata. U međuvremenu, 22% žena koje neće razviti rak dojke imaće visok poligeni rizik i stoga će biti „lažno pozitivna”.
Naučnici tvrde da, pošto poligenski rezultati rizika ukazuju samo na mali udeo ukupnog rizika od bolesti, da ih treba predstaviti u kontekstu, sa normalnim pozadinskim rizikom od bolesti saopštenim za poređenje sa pacijentima i kliničarima.
Na primer, žene u prvih 5% poligenih rezultata za rak dojke imaju 19% životnog rizika od razvoja bolesti, u poređenju sa populacijskim rizikom od 11,8%.
Za rak prostate, oni sa poligenskim rezultatom rizika u prvih 5% nose rizik od 22% u poređenju sa populacijskim rizikom od 12,7%.
Razlike postaju još skromnije kod manje uobičajenih karcinoma. Na primer, ljudi u prvih pet% poligenih rezultata za rak jajnika imaju životni rizik od 2,1%, u poređenju sa populacijskim rizikom od 1,6%.
Autori navode različite dodatne brige u vezi sa široko rasprostranjenom upotrebom poligenskih rezultata za informisanje o donošenju kliničkih odluka – uključujući cenu i složenost skrininga i dijagnostičkih puteva, kao i rizik da će veliki broj ljudi sa „visokim” poligenskim rezultatima izložiti često nepotrebnom praćenju. -up testovi.
Vodeći autor dr Amit Sud, akademski klinički predavač genetike i epidemiologije na Institutu za istraživanje raka u Londonu, rekao je: „Postoji ogroman entuzijazam oko poligenih rezultata, i oni imaju potencijal da poboljšaju našu sposobnost da predvidimo ko hoće ili neće razviti bolest, iako prilično skromno.
„Ali mi tvrdimo da se koristi i štete koje okružuju korišćenje poligenskih rezultata pažljivo procenjuju pre nego što se široko primene. S obzirom na to da se većina bolesti u populaciji javlja kod ljudi koji nisu pod visokim poligenskim rizikom, ovi rezultati ne bi trebalo da umanjuju efektivnost skrining širom populacije i intervencije za rešavanje promenljivih i uticajnih faktora rizika kao što su pušenje i socioekonomska deprivacija.“
