Tekući rat u Ukrajini ima višestruki uticaj na sektor vode u zemlji, prema nedavnoj studiji koju su vodili Lajbnicov institut za slatkovodnu ekologiju i unutrašnje ribarstvo (IGB) i Društvo za istraživanje prirode Senkenberg (SGN). Pored užasa direktnih posledica rata, uništavanje vodne infrastrukture nosi i dugoročne posledice i rizike po stanovništvo, životnu sredinu i globalnu bezbednost hrane. Studija je objavljena u časopisu Nature Sustainabiliti.
U oružanim sukobima, slatkovodna i vodna infrastruktura su među najugroženijim resursima. U ovom kontekstu, pristup vodnim resursima može izazvati sukob, može se koristiti kao vojno oružje ili sam vodni sektor može biti direktno pogođen ratnim djelima. Broj ovakvih incidenata značajno se povećao u poslednjoj deceniji.
„U Ukrajini se vojne operacije odvijaju u regionu sa visoko razvijenim i industrijalizovanim sektorom vode. Ovo čini trenutni oružani sukob i razmere njegovog uticaja jedinstvenim u poređenju sa drugim trenutnim ili ranije prijavljenim nasiljem na vodi širom sveta“, izjavila je istraživačica IGB-a Oleksandra Šumilova, prva autorka studije, koja je i sama iz Ukrajine.
Obimna ukrajinska kritična vodna infrastruktura uključuje velike višenamenske rezervoare, hidroelektrane, rashladna jezera za nuklearne elektrane, rezervoare vode za industriju i rudarstvo, kao i široku mrežu sistema za distribuciju vode za poljoprivredne i opštinske svrhe.
Međunarodni tim koji je sproveo studiju — uključujući istraživače iz Ukrajine, Nemačke, Belgije i Sjedinjenih Država — prikupio je i analizirao informacije o broju, lokaciji, vrsti i implikacijama prijavljenih uticaja vojnih operacija na sektor voda tokom prva tri meseca sukoba. Istraživači su unakrsno proverili podatke iz vladinih i medijskih izvora ukrajinskog, ruskog i međunarodnog porekla koji su bili dostupni u periodu od sredine februara do sredine septembra 2022.
Rezultati pokazuju širok spektar šteta, uključujući plavljenje velikih površina usled proboja brana, zagađenje usled izlivanja neprečišćenih otpadnih voda, bačene municije, povećanje nivoa rudničke vode i značajan pad količine i kvaliteta vode za piće i poljoprivredne svrhe. Brojni incidenti, iako ne rezultiraju direktnom štetom, imaju potencijalne uticaje. Primeri uključuju letove raketa iznad brana rezervoara i sistema za hlađenje nuklearnih elektrana.
Otkako je sukob počeo, neprijateljstva su uticala na snabdevanje pijaćom vodom miliona civila, a broj pogođenih ljudi nastavlja da raste. Kako studija pokazuje, ove nestašice nisu samo zbog direktnih napada na vodovodne cevovode, kanale, pumpne stanice i postrojenja za prečišćavanje vode, već i zbog velikog oslanjanja vodovodne infrastrukture na snabdevanje električnom energijom, koje je takođe bilo poremećeno ili potpuno urušeno.
„U mom rodnom gradu Nikolajevu, gde je pre rata živelo pola miliona stanovnika, voda je u vestima skoro svaki dan. Cjevovod od 90 kilometara koji je transportovao vodu iz reke Dnjepar oštećen je u aprilu 2022. Nije bilo česme. vode više od mesec dana. Kasnije se voda snabdevala iz alternativnog izvora, sa čestim prekidima, ali ni posle tretmana nije bezbedna za piće. Svakodnevno se viđaju dugi redovi ljudi sa plastičnim flašama koji čekaju vodu“, rekla je Oleksandra Šumilova.
Prema nedavnom izveštaju UN, broj ljudi kojima je potreban pristup bezbednoj vodi širom Ukrajine porastao je sa 6 na 16 miliona između aprila i decembra 2022. To ima negativan uticaj na zdravlje i povećava rizik od izbijanja epidemije u zemlji .
Vojne operacije izazivaju ozbiljno zagađenje slatkovodnih resursa, ne samo direktno – na primer, zbog odlaganja vojne municije i ratne opreme – već i indirektno, kao što je oštećenje industrijskih objekata. Do početka juna 2022. godine, više od 25 velikih ukrajinskih industrijskih preduzeća je oštećeno ili potpuno uništeno. Najistaknutiji primeri bili su AZOT, proizvođač amonijaka, Avdijevska koksa i hemijska fabrika i Železara Azovstal u Mariupolju.
Većina vodne infrastrukture nalazi se u južnim i istočnim delovima zemlje, oblastima sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom i velikim industrijskim pogonima za preradu metala, rudarstvo i hemijsku proizvodnju. „Ovi regioni su posebno ranjivi u ovom ratu, naglašavajući važnost zaštite vodnih sistema od kontaminacije i nasilja“, objasnio je Peter Gleick, suosnivač i viši saradnik Pacifičkog instituta za studije razvoja, životne sredine i bezbednosti u Oaklandu, SAD. Gleick je jedan od autora studije, a takođe koordinira javnu bazu podataka instituta „The Vater Conflict Hronologi“.
Jug Ukrajine, veoma citirana evropska žitnica, takođe je dom Kahovskog rezervoara, koji obezbeđuje vodu za sistem za navodnjavanje za veliku poljoprivrednu proizvodnju. Podržava najveći sistem kanala za navodnjavanje u Evropi, ukupne dužine više od 1.600 kilometara. Ova široko razgranana mreža kanala za navodnjavanje postala je i groblje za vojne objekte. Propadanje ratne opreme i raspadanje municije pod vodom može dovesti do oslobađanja teških metala i toksičnih eksplozivnih jedinjenja, što može uticati na životnu sredinu u decenijama koje dolaze.
Na istoku zemlje nalaze se velika industrijska postrojenja za preradu metala, rudarstvo i hemijsku proizvodnju, koja su takođe pogođena. Povećanje nivoa zagađenih rudničkih voda predstavlja poseban rizik u tom delu Ukrajine. Region Donbas, sa površinom ugljenog basena 13 puta većom od Rurskog basena uglja u Nemačkoj, ima široku mrežu od 220 podzemnih rudnika.
Iako su mnogi rudnici prestali sa radom poslednjih decenija, rudničke vode se i dalje moraju stalno pumpati kako se ne bi dizale i prelivale u geološki povezane rudnike. Nekoliko nestanka struje i direktna oštećenja doveli su do zaustavljanja ovog procesa. Samo u prva tri meseca sukoba, šest rudnika je bilo potpuno poplavljeno, a dva privremeno. Rudničke vode sa visokim koncentracijama sulfata, hlorida i teških metala mogu se zatim ispuštati u podzemne i površinske vode.
Drugi razlog za zabrinutost je strukturna šteta koja potencijalno može biti uzrokovana napadima na velike rezervoare duž reke Dnjepar. Ovi rezervoari su važni ne samo za poljoprivredu, već i za proizvodnju energije i hlađenje nuklearnih elektrana. Kvar brane na Dnjepru takođe predstavlja rizik od sekundarne radioaktivne kontaminacije usled nekontrolisanog oslobađanja radioaktivnog materijala akumuliranog u sedimentima nakon černobilske katastrofe 1986. godine, kada su rezervoari Dnjeparske kaskade služili kao ponori za radioaktivni cezijum. Zaporožska elektrana, najveća nuklearna elektrana u Evropi, nalazi se na obalama Kahovskog rezervoara. Njegova voda je potrebna za sistem hlađenja reaktora. Probijanje tamošnje brane bi stoga ugrozilo bezbednost nuklearne elektrane.
Trenutno ne može biti potpune procjene uticaja na slatkovodne resurse, zbog ograničenog pristupa pogođenim područjima i mogućih neslaganja u dostupnim izvještajima. Pored toga, postoje mnoga prekogranična područja sliva vode—i zagađivači koji se ispuštaju u životnu sredinu mogu se proširiti na velike udaljenosti. Devedeset osam odsto sliva ukrajinskih reka uliva se u Crno i Azovsko more, dok se preostala dva procenta uliva u Baltičko more.
Postoje istorijske analogije sa nekim od incidenata, primeri su katastrofalne poplave koje su se dogodile nakon oštećenja Dnjeparske hidroelektrane u Drugom svetskom ratu i širenje radionuklida kroz vodu kao rezultat katastrofe u Černobilju.
„Naša studija ističe samo nekoliko primera štete i potencijalnih dugoročnih i dalekosežnih posledica ovog rata. Slivovi slatkovodnih ekosistema su prekogranični, a međunarodna zajednica, uključujući naučnike, trebalo bi da preduzme hitne mere kako bi obnovila vodu. sektoru u Ukrajini“, rekao je Klement Tokner, jedan od autora studije i generalni direktor SGN.
Naučni članak ističe puteve za buduća istraživanja. Na primer, prostorno matematičko i kartografsko modeliranje korišćenjem podataka daljinskog istraživanja moglo bi da se primeni za simulaciju poplava nakon proboja brana, za procenu širenja zagađujućih materija ili porasta nivoa podzemnih rudničkih voda i za procenu kvaliteta vode za piće i navodnjavanje.