„Zauvek hemikalije“ uskoro dobijaju svoje prve granice u SAD

„Zauvek hemikalije“ uskoro dobijaju svoje prve granice u SAD

Očekuje se da će Agencija za zaštitu životne sredine predložiti ograničenja za štetne „zauvek hemikalije“ u vodi za piće nakon što utvrdi da su opasne u toliko malim količinama da se ne mogu otkriti. Ali stručnjaci kažu da će njihovo uklanjanje koštati milijarde, teret koji će najteže pasti na male zajednice sa malo resursa, piše AP.

Zabrinuti zbog sposobnosti hemikalija da oslabe imuni sistem dece, EPA je prošle godine rekla da bi PFAS mogao naneti štetu na nivoima „mnogo nižim nego što se ranije shvatalo“.

„Mi, kao zajednica naučnika i kreatora politike i regulatora, zaista smo rano propustili čamac“, rekla je Suzan Pini, direktorka Centra za genetiku životne sredine na Univerzitetu u Sinsinatiju.

Takođe postoje dokazi da su jedinjenja povezana sa malom porođajnom težinom, rakom bubrega i nizom drugih zdravstvenih problema. Nejasno je šta će EPA sada predložiti i koliko će dobro zaštititi ljude od ovih nedavno shvaćenih šteta.

Jedinjenja PFOA i PFOS su deo veće porodice hemikalija zvanih PFAS, za per- i polifluoroalkil supstance, koje su široko rasprostranjene, ne razgrađuju se u životnoj sredini i postoje decenijama. Korišćeni su u nelepljivim tiganjima, ambalaži za hranu i peni za gašenje požara. Njihova upotreba je sada uglavnom ukinuta u SAD, ali neke i dalje ostaju.

Dobavljači vode se pripremaju za stroge standarde i ispitivanja koja će nesumnjivo otkriti PFOA i PFOS u zajednicama koje još ne znaju da su hemikalije u njihovoj vodi. Rok za podnošenje predloga je petak, ali prvo ga mora pregledati Kancelarija za upravljanje i budžet Bele kuće. Od četvrtka, taj pregled nije završen.

„Ovo pravilo bi pomoglo da se osigura da se zajednice ne trovaju“, rekao je Džonatan Kalmus-Kac, viši advokat za izloženost toksičnosti i zdravlje u Earthjustice-u.

Tokom poslednje decenije, sve veći broj gradova i naselja, koji se često nalaze u blizini proizvodnih pogona ili baza vazduhoplovnih snaga, iznenada je shvatio da imaju problem. Na primer, 2016. godine Sara Mekini je bila na porodiljskom odsustvu kada je saznala da ima previše PFOA i PFOS u vodi iz česme u njenom predgrađu Kolorado Springsa. Pokupila je svoju nedeljnu ćerku i odjurila da kupi dovoljno flaširane vode za svoju petočlanu porodicu.

„Ako ga samo ispljunem, mogu li da operem zube?“ seća se da se čudila.

Kao odgovor na zabrinutost ljudi koji su godinama pili vodu, Mekinijevo vodovodno preduzeće prešlo je na drugi izvor, obezbedilo stanice za punjenje flaša sa vodom i instaliralo sistem za tretman od 2,5 miliona dolara koji je bio prvi te vrste u zemlji, prema Lukasu Hale, menadžer okruga za vodu. Hemikalije su dospele u vodu iz obližnje vazduhoplovne baze Peterson, koja je tada izgradila postrojenje za tretman.

Za zajednice sa zagađivačima, to nije jeftin problem za rešavanje.

Na nacionalnom nivou, moglo bi koštati oko 38 milijardi dolara da se ukloni dovoljno hemikalija kako bi se ispunilo striktno pravilo EPA koje ih ograničava tamo gde se ne mogu otkriti, prema proceni koju je pripremio inženjerski konsultant Black & Veatch za Američko udruženje za vodoprivredu, industrijska grupa. Takođe će postojati stalni troškovi za filterski materijal i testiranje.

Konsultant je pogledao rezultate federalnih i državnih testova i procenio da će 4% do 12% snabdevača vodom na nacionalnom nivou morati da leči PFAS zbog pravila EPA.

Manje, siromašnije zajednice će imati teže da priušte nove sisteme i obuku osoblja o tome kako da ih koriste, kažu stručnjaci. I generalno, manji snabdevači vode sa manje resursa već češće krše pravila o kvalitetu vode od komunalnih preduzeća koja opslužuju velike gradove.

„Malim sistemima su često potrebne tehnologije koje su jednostavnije za rukovanje“, rekao je Džonatan Presman, inženjer i istraživač vode EPA. Agencija nudi tehničku pomoć državama i zajednicama i nedavno je stavila 2 milijarde dolara na raspolaganje državama za zagađivače kao što je PFAS.

Unutar istraživačke ustanove EPA u Sinsinatiju, red vertikalnih staklenih cevi veličine podlaktice delimično je napunjen smolastim materijalom koji može da ukloni PFAS. Rad osigurava da agencija zna koliko će trajati i koliko PFAS uklanja. To je važno za dizajniranje sistema tretmana.

Prošle godine agencija je snizila svoje konzervativne, dobrovoljne zdravstvene pragove na nivoe koje testovi ne mogu ni da otkriju – delić dela po trilionu. U 2016. godini iznosio je 70 ppt. Pre toga je bio još veći. Pošto EPA prepoznaje povećanu opasnost od ovih jedinjenja, to će značiti da će ljudi kojima je jednom rečeno da je njihova voda bezbedna za piće otkriti da je zaista potrebno lečenje.

Kada se ljudi osećaju zavedeni u pogledu bezbednosti svoje vode iz slavine, manje je verovatno da će je piti. Umesto toga, imaju tendenciju da posežu za skupom flaširanom vodom i češće konzumiraju slatke napitke, izbore povezane sa zdravstvenim problemima poput dijabetesa.

„Imamo izazove u ovoj zajednici sa poverenjem“, rekao je Abel Moreno, direktor okruga za vodu i kanalizaciju okruga South Adams koji opslužuje Commerce Citi, industrijski deo Denvera. Zagađivači su iscurili iz obližnje fabrike za proizvodnju hemikalija pre nekoliko decenija. Iako je okrug izgradio objekat za lečenje kontaminacije, to je izazvalo dugotrajno nepoverenje u pretežno latino susedstvu i pitanja o tome koliko dugo su ljudi bili izloženi.

Prošle godine, Beti Rivas je bila zaprepašćena pismom u kojem joj je rečeno da česme za piće koje je njen osmogodišnjak koristio u školi nisu bezbedne. Priče o PFAS-u bile su u lokalnim vestima, a školski okrug je rekao porodicama da koriste flaširanu vodu. To je pojačalo Rivasove strahove.

„Sa ovim nedavnim problemom PFAS-a, to je još jedan razlog više da budete sigurni da ne biste trebali piti vodu u Commerce Citi-u“, rekla je ona.

Moreno je odgovorio da je okrug testirao PFAS mnogo pre nego što su novinski izveštaji, 2018. Otkrili su izuzetno visoke nivoe u određenim bunarima, ali kada je voda prošla kroz postrojenje za prečišćavanje, nije premašila zdravstveni savetodavni prag EPA koji je na snazi u vreme. Morenova agencija zatvorila je bunare. Rekao je da je pismo koje je Rivas primio bilo frustrirajuće jer PFAS nije narastao – upravo je došao u vest. Sada, okrug kupuje i meša vodu iz Denvera da bi PFAS održao na neprimetnim nivoima i planira da izgradi postrojenje za prečišćavanje za trajno rešenje.

Širom SAD, do sada su samo lokalna komunalna preduzeća i državni regulatori nametnuli promene, a ne savezna vlada. Mičigen je postavio ograničenje za vodu za piće i platio testiranje. Ti testovi su pomogli da se brzo pronađu i poprave neka mesta sa kontaminacijom, a zvaničnici Mičigena su rekli da se od tada njegove granice nisu pokazale preskupim.

Novi standardi će, međutim, primorati kompromise, kaže Chad Seidel, predsednik konsultantske kompanije za vodu.

„Resursi koji idu za rešavanje ovog problema na neki način dolaze po cenu“ drugih potreba, poput uklanjanja opasnih olovnih cevi i zamene zastarelih vodovoda, rekao je on.

Kalmus-Kac iz Earthjustice kaže da previše ljudi pije kontaminiranu vodu. Trošak ne može biti prepreka.

„Rešenje je da uradite sve što morate da učinite da se ljudi ne razbole“, rekao je on.