Sarkopenija je opadanje skeletne mišićne mase sa godinama, što dovodi do gubitka mišićne snage (pomeranje predmeta, rukovanje itd.) i performansi (efektivno hodanje i obavljanje drugih rutinskih pokreta). Uključuje hronično zapaljenje i povezano je sa kognitivnim promenama, srčanim oboljenjima i respiratornim poremećajima. Ukratko, utiče na kvalitet života, smanjujući nezavisnost i povećavajući rizik od povreda, padova, pa čak i smrti.
Sarkopenija pogađa 15% odraslih starijih od 60 godina i 46% onih starijih od 80 godina. Poremećaji spavanja su takođe česti u ovim starosnim grupama. Proces starenja i poremećaji spavanja direktno su povezani sa povećanom upalom. Veze između ovih faktora bile su u fokusu studije koju su u Brazilu sproveli istraživači sa Federalnog univerziteta u Sao Paulu (UNIFESP) i Univerziteta Vicosa (UFV), Minas Gerais, kako je objavljeno u članku objavljenom u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine. i javno zdravlje.
Prethodni eksperimenti grupe ukazali su na korelaciju između nedostatka sna i atrofije mišića kod pacova. „Naše studije na životinjskim modelima pokazale su da dug u snu izaziva atrofiju mišića i otežava obnavljanje mišića, u procesu koji veoma liči na sarkopeniju koja uključuje mišićna vlakna tipa 2, ili „brzo trzajuća“ mišićna vlakna“, rekao je Helton de Sa Souza, prvi autor studije. članak i profesor na UFV-ovom odseku za fizičko vaspitanje. „Naša grupa je takođe primetila lošiji san kod starijih ljudi sa sarkopenijom od starijih ljudi bez ove dijagnoze.“
Na osnovu ovog saznanja, grupa je odlučila da vidi da li će nalazi za ljude biti slični onima za pacove i kako bi vežbanje otpora moglo pomoći u rešavanju problema sinhronizacijom bioloških ritmova, produžavanjem ukupnog vremena spavanja, smanjenjem fragmentacije sna, izgradnjom mišića mase i snage, i pomaže aktivnosti imunog sistema smanjenjem upale.
U studiji, 14 odraslih osoba prosečne starosti od oko 75 godina sa dijagnozom sarkopenije izvodilo je program vežbanja otpora tri puta nedeljno tokom tri meseca. Program se sastojao od osam vežbi za velike mišićne grupe koje se smenjuju na gornjim i donjim udovima (grudi, leđa, ramena, ruke—biceps i triceps—i prednji i zadnji deo butina). Počeo je umerenim intenzitetom, popevši se na 80% maksimalne snage u poslednjih osam nedelja.
Četrnaest drugih volontera u istoj starosnoj grupi i sa dijagnozom sarkopenije učestvovalo je samo na nedeljnim sastancima sa različitim zdravstvenim radnicima kako bi povećali svoje znanje o promenama načina života preporučenih za borbu protiv bolesti. Svim 28 učesnika su tokom studije pomagali stručnjaci fizičkog vaspitanja, fizioterapeuti, nutricionisti i lekari.
Takođe su podvrgnuti nizu testova, uključujući analizu krvi za procenu hormonskih, metaboličkih i inflamatornih markera, kao i analizu sastava tela, procenu fizičke funkcije i analizu sna. Rezultati su dobijeni pre početka intervencija i nakon njihovog završetka kako bi se napravila poređenja.
Prema Souzi, glavni dijagnostički marker sarkopenije povezane sa uzrastom je gubitak snage skeletnih mišića ili performansi povezanih sa gubitkom mišićne mase. „Gubitak mišićne mase je svojstven starenju, ali postaje problem u kombinaciji sa smanjenom funkcijom [slabošću] ili performansama [agilnost, ravnoteža itd.]“, rekao je on. „Ako se jedan od ovih parametara [snaga ili performanse] može poboljšati, onda ćemo moći da smanjimo sarkopeniju.“
U studiji su poboljšani svi pokazatelji mišićne snage kod učesnika koji su bili podvrgnuti programu treninga otpora, uključujući držanje i obrtni moment nogu izmeren dinamometrom.
„Takođe smo primetili poboljšanje objektivnog i subjektivnog kvaliteta sna uz pomoć polisomnografije i smanjenje upale [na osnovu parametara procenjenih na osnovu analize krvi]“, rekla je Vania D’Almeida, poslednji autor članka, profesor na UNIFESP-u. Katedra za psihobiologiju.
„Stariji ljudi sa sarkopenijom imaju tendenciju da loše spavaju, a studija je pokazala da je fizička obuka i ublažila njihovu sarkopeniju i poboljšala san. Ovo može biti zbog povećanja dva antiinflamatorna citokina [IL1ra i IL10] povezana sa efikasnošću mišićnog metabolizma i verovatno sa kvalitetom sna“, objasnio je Souza.
Dalja istraživanja su neophodna da bi se razjasnilo kako različite starosne grupe i polovi, sa i bez sarkopenije, mogu predstaviti specifične reakcije mišića i sna na potencijalno antiinflamatorne intervencije, kao što je fizička vežba, zaključuju autori.
