Ako se ne računaju troškovi zakupa zemljišta, bankarskih kredita, osiguranja i amortizacije, po hektaru kukuruza, poljoprivrednici će uložiti 738 evra. Za soju će dati 665, a za šećernu repu čak 1.365 evra po hektaru, izračunao je agroekonomsita Zoran Rajić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu ,sa nekadašnjim studentima koji se danas bave ratarstvom.
Procenjuje da bi setvena struktura trebalo da bude slična kao i prošle godine, ali očekuje nešto veće površine pod suncokretom i šećernom repom, jer je država za te kulture obezbedila dodatne subvencije.
Profesor Rajić kaže da je neophodno da država što pre donese krovnu uredbu o subvencijama kako bi poljoprivrednici znali na šta mogu da računaju.
Napominje da je najnepovoljnije zaduživati se kod poslovnih banaka na kratak rok i opominje da su se u Vojvodini pojavili otkupljivači pšenice koji za novi rod nude 25 dinara. Tu ponudu nazvao je sramotnom i dodao da je pšenica prošle godine koštala i 40 dinara.
Profesor Rajić kaže da se do sada za E agrar prijavilo više od jedne četvrtine ukupnog broja registrovanih gazdinstava.
Smatra da se sa uvođenjem E Agrara požurilo, te da bi zbog toga mnogi mogli da ostanu bez subvencija.
Kaže da u obzir treba uzeti starosnu strukturu naših poljoprivrednika i stanje infrastrukture u seoskim sredinama.
