Džejms Ist, doktor medicine, provodi dane vešto pregledavajući debelo crevo ljudi, tražeći i hvatajući sumnjive polipe koji bi se jednog dana mogli pretvoriti u rak. Gastroenterolog na Maio Clinic Healthcare u Londonu, kaže da je sposobnost da se identifikuju rizici od raka i eliminišu na licu mesta tokom kolonoskopije jedan od najzadovoljnijih delova njegove profesije.
Kolonoskopija ostaje zlatni standard u otkrivanju i prevenciji kolorektalnog karcinoma. Ali procedura ima ograničenja. Neke studije sugerišu da više od polovine slučajeva raka debelog creva posle kolonoskopije proizilazi iz lezija koje su propuštene na prethodnim kolonoskopijama pacijenata.
Sada istraživači na klinici Maio istražuju kako se veštačka inteligencija može iskoristiti za povećanje detekcije polipa. U stvari, gastroenterolozi angažuju AI kao alat za poboljšanje nege za širok spektar stanja, sa ciljem da se pronađu neuhvatljivi znaci ranije kada se bolesti lakše leče.
U slučaju raka debelog creva, AI sistem radi zajedno sa lekarom u realnom vremenu, skenirajući video zapis kolonoskopije i crtajući male, crvene kutije oko polipa koje bi inače mogle biti zanemarene.
„Svi smo upoznati sa softverom za prepoznavanje lica“, kaže dr Ist. „Umesto da obučavamo veštačku inteligenciju da prepoznaje lica, mi je obučavamo da prepozna polipe.
Veštačka inteligencija se može dodati tradicionalnoj kolonoskopiji da bi se identifikovali polipi koji bi inače mogli biti zanemareni.
Rak debelog creva je drugi najsmrtonosniji rak na svetu. Poslednjih nekoliko decenija beležimo stalni porast stope raka debelog creva među mlađim ljudima. Dok kolonoskopija može biti efikasan alat za skrining, dr Ist kaže da postoji varijabilnost u tome koliko dobro endoskopisti pronalaze prekancerozne polipe.
Ironično, polipe je najteže uočiti kod pacijenata kojima je najpotrebniji skrining. Pacijenti sa inflamatornim bolestima creva kao što su Kronova bolest ili ulcerozni kolitis su pod visokim rizikom od kolorektalnog karcinoma. Ali pre-kancerogene lezije koje razvijaju imaju tendenciju da budu ravne ili samo blago podignute, za razliku od lukovičastih polipa u obliku pečurke koji se vide kod ljudi bez IBD.
„Većina ljudi koji razviju ove karcinome se podvrgavaju redovnim kolonoskopijama, a lezije se i dalje izostaju jer su tumori veoma suptilni“, kaže Naiantara Coelho-Prabhu, M.B.B.S., gastroenterolog na klinici Maio u Rochesteru, Minesota.
Dr Koeljo-Prabhu veruje da bi veštačka inteligencija mogla da bude obučena da pronađe polipe varljivo bezopasnog izgleda.
„Klinika Maio je jedinstveno spremna da preuzme ovu vrstu istraživanja“, dodaje ona. „Mi sprovodimo nadzorne kolonoskopije kod 800 do 900 pacijenata sa IBD-om godišnje. Kao rezultat toga, prikupili smo ogromnu banku podataka koju možemo da koristimo da razvijemo sisteme veštačke inteligencije koji su potrebni za poboljšanje načina na koji radimo kolonoskopije za ove pacijente.“
Ta banka podataka pruža ono što dr Koeljo-Prabhu i drugi stručnjaci nazivaju „prizemnom istinom“, zapažanja i merenja u stvarnom svetu koja se koriste za obuku i testiranje AI algoritama. Njen tim trenutno beleži podatke o podskupu od 1.000 pacijenata, gledajući jedan za drugim video kolonoskopiju i obeležavajući lezije u svakom kadru, iz svakog ugla. Nakon što su slike označene, istraživači će ih uneti u računar kako bi generisali tip algoritama AI „mašinskog učenja“ koji omogućavaju mašini da nauči kako da sama prepozna polipe specifične za IBD.
Dr Coelho-Prabhu, gastroenterolog Cadman Leggett, MD, i kolege su pioniri u novoj platformi za digitalnu endoskopiju koja će snimati sve interne procedure, povezivati ih sa medicinskom dokumentacijom, a zatim integrisati AI nazad u procedure prema potrebi.
„Kada razvijemo algoritme, možemo ih pokrenuti u našim video zapisima o procedurama da testiramo njihov učinak“, kaže ona.
