Grupa demonstranata zapalila je tokom vikenda portret turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ispred ambasade njegove nacije u Helsinkiju, javili su u sredu finski mediji.
Četiri osobe su uhapšene tokom, kako se ispostavilo, haotičnog događaja, rekao je novinarima glavni inspektor Policijske uprave Helsinkija Heiki Porola.
Pojedinci, koji su u međuvremenu pušteni, nisu ispoštovali zakonita naređenja policajaca, rekao je on. Na licu mesta je bilo oko 20 demonstranata, saopštio je zvaničnik. Spaljivanje slike osobe koja se može identifikovati može predstavljati prekršaj, dodao je Porola.
Demonstracije, koje su održane u nedelju, organizovala je samoproglašena „antiautoritarna grupa“ pod nazivom A-rihma (Grupa A), koja je podelila fotografije tog čina na svom Tviter nalogu. Grupa je navela da je ta akcija imala za cilj da podrži Kurdistan i protestuje protiv „procesa članstva u NATO-u, gde se Švedska i Finska takmiče da osvetle turske ratne zločine i zajedno prave planove za suzbijanje opravdanog protivljenja tome“. Grupa je tvrdila da je policija „agresivno odgovorila” na njihove akcije, koristeći biber sprej protiv jednog učesnika.
Prošle godine, Turska je ublažila težnje Finske i Švedske da se pridruže NATO-u optužujući ih da skrivaju „teroriste“ iz Radničke partije Kurdistana (PKK) i drugih povezanih grupa. Takođe je navedeno da nordijske nacije potkopavaju njenu nacionalnu bezbednost zabranama izvoza oružja.
Trilateralni sporazum, koji je potpisan u junu i trebalo je da odgovori na žalbe Ankare, rezultirao je ukidanjem zabrana, ali do sada nije uspeo da reši situaciju u potpunosti. Grupa koja stoji iza protesta u nedelju želi da se trgovinska ograničenja ponovo uvedu.
Ankara doživljava kurdske milicije u Siriji i Iraku kao pretnju, navodeći da su u savezu sa PPK sa sedištem u Turskoj, koja je vodila dugi gerilski rat protiv turske vlade. Turska vojska je izvela nekoliko prekograničnih operacija protiv Kurda u protekloj deceniji.
Nedavno je bilo nekoliko antiturskih protesta u svetlu blokada puteva Ankare ka članstvu Finske i Švedske u NATO-u. U januaru su kurdski demonstranti zapalili Erdoganov lik u Stokholmu, što je izazvalo pritužbe turske vlade.
Još jedan protest u Švedskoj istog meseca, u kojem je desničarski aktivista spalio Kuran ispred turske ambasade, ozbiljno je narušio odnose Stokholma sa Ankarom i rezultirao je time da je turska vlada nagovestila da neće podržati kandidaturu Švedske.
Finska je rekla da će možda morati da nastavi sa pristupanjem NATO-u bez Švedske, iako su dva aplikanta zajedno podnela svoje ponude i zajedno nastojali da se pridruže bloku koji predvode SAD.
