Studija međunarodnog i interdisciplinarnog tima na čelu sa arheologom Univerziteta u Frajburgu dr Ralfom Arake Gonzalesom sa Fakulteta humanističkih nauka dokazala je da su čelični alati već bili u upotrebi u Evropi pre oko 2.900 godina.
Koristeći geohemijske analize, istraživači su uspeli da dokažu da kamene stele na Iberijskom poluostrvu koje datiraju iz poslednjeg bronzanog doba imaju složene gravure koje su mogle da se urade samo pomoću kaljenog čelika. Ovo je potkrepljeno metalografskim analizama gvozdenog dleta iz istog perioda i regiona (Rocha do Vigio, Portugal, oko 900. pre nove ere) koje su pokazale neophodan sadržaj ugljenika da bi bio pravi čelik. Rezultat je takođe eksperimentalno potvrđen eksperimentisanjem sa dletima napravljenim od različitih materijala: samo je dleto od kaljenog čelika bilo pogodno sposobno za graviranje kamena.
Donedavno se pretpostavljalo da nije bilo moguće proizvesti čelik odgovarajućeg kvaliteta u starijem gvozdenom dobu, a svakako ne u poslednjem bronzanom dobu, i da je u Evropi bio rasprostranjen tek pod Rimskim carstvom.
„Dlijeto iz Rocha do Vigio i kontekst u kojem je pronađeno pokazuju da je metalurgija gvožđa, uključujući proizvodnju i kaljenje čelika, verovatno bila autohtoni razvoj decentralizovanih malih zajednica u Iberiji, a ne zbog uticaja kasnijih procesa kolonizacije. posledice za arheološku procenu metalurgije gvožđa i kvarcitnih skulptura u drugim regionima sveta“, objašnjava Arak Gonzales.
Studija „Obrada kamena i najraniji čelik u Iberiji: naučne analize i eksperimentalne replikacije završnih stela i alata iz bronzanog doba“ objavljena je u Journal of Archaeological Science.
Arheološki zapisi Iberije iz kasnog bronzanog doba (oko 1300-800 p.n.e.) su fragmentarni u mnogim delovima Iberijskog poluostrva: retki ostaci naselja i skoro da nema uočljivih sahranjivanja dopunjeni su tragovima metalnog gomilanja i ostacima rudarskih aktivnosti. Uzimajući ovo u obzir, zapadnoiberijske stele sa svojim prikazima antropomorfnih figura, životinja i odabranih predmeta su od jedinstvenog značaja za istraživanje ove epohe.
Izuzetak su do sada bile studije stvarnih stena od kojih su ove stele napravljene da bi se stekao uvid u upotrebu materijala i alata. Arak Gonzales i njegove kolege detaljno su analizirali geološki sastav stela. To ih je navelo da otkriju da značajan broj stela nije, kako se pretpostavljalo, napravljen od kvarcita, već od silikatnog kvarcnog peščara.
„Baš kao kvarcit, ovo je izuzetno tvrda stena koja se ne može obrađivati bronzanim ili kamenim alatima, već samo kaljenim čelikom“, kaže Arak Gonzales.
Analiza gvozdenog dleta pronađenog u Rocha do Vigio pokazala je da su iberijski klesari iz završnog bronzanog doba imali potreban alat. Istraživači su otkrili da se sastoji od heterogenog, ali zapanjujuće čelika bogatog ugljenikom. Da bi potvrdili svoja otkrića, istraživači su takođe sproveli eksperiment koji je uključivao profesionalnog klesara, kovača i livača bronze, i pokušali da obrađuju stenu od koje su stubovi napravljeni pomoću dleta od različitih materijala. Klesar nije mogao da obrađuje kamen ni kamenom ni bronzanim dletom, pa čak ni gvozdenim dletom sa nekaljenim vrhom.
„Ljudi poslednjeg bronzanog doba u Iberiji bili su sposobni da kale čelik. Inače ne bi mogli da obrađuju stubove“, zaključuje Arak Gonzales kao rezultat eksperimenta.
