Ljudi sa bolnom dijabetičkom neuropatijom možda će moći da dobiju olakšanje od visokofrekventne stimulacije kičmene moždine, prema preliminarnoj studiji objavljenoj danas, 28. februara 2023, koja će biti predstavljena na 75. godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju koji se održava lično u Boston i uživo onlajn od 22. do 27. aprila 2023.
Dijabetička neuropatija je oštećenje nerava zbog dijabetesa i može dovesti do bola i utrnulosti, najčešće u rukama i stopalima. Oko 25% od 37 miliona Amerikanaca sa dijabetesom ima bolnu dijabetičku neuropatiju.
„Dijabetička neuropatija često dovodi do lošeg kvaliteta života, depresije, anksioznosti i poremećaja sna, a dostupni lekovi mogu biti neefikasni za mnoge ljude ili imati neželjene efekte koje ljudi ne mogu tolerisati“, rekla je autorka studije Erika Petersen, dr. Univerzitet Arkanzas u Litl Roku. „Ovi rezultati su uzbudljivi jer postoji hitna potreba za efikasnijim terapijama.“
Studija je uključivala 216 ljudi koji su najmanje godinu dana imali bolne simptome dijabetičke neuropatije koji nisu reagovali na lekove. Polovina ljudi je dobila stimulaciju kičmene moždine plus redovan medicinski tretman tokom šest meseci. Polovina je primala samo redovne medicinske tretmane. Nakon šest meseci, ljudi su imali mogućnost da pređu na drugi tretman. Ljudi su praćeni ukupno dve godine.
Stimulacija kičmene moždine podrazumeva uređaj koji se implantira pod kožu. Uređaj isporučuje električnu stimulaciju kičmenoj moždini kako bi prekinuo signale bola u mozgu.
Nakon šest meseci, osobe koje su primile stimulaciju prijavile su smanjenje prosečne količine bola za 76%, dok su osobe koje nisu primile stimulaciju imale povećanje prosečne količine bola za 2%. U testovima njihove motoričke funkcije, osećaja i refleksa, poboljšanja su primećena kod 62% onih koji su primali stimulaciju u poređenju sa 3% onih koji su primali samo lekove.
Ukupno 93% onih koji su primali samo lekove i koji su ispunjavali uslove za prelazak izabralo je stimulaciju nakon šest meseci, dok niko od onih koji su primali stimulaciju nije želeo da prima samo lekove.
Posle dve godine, ljudi su prijavili poboljšanje od 80% u prosečnoj količini bola, a 66% je nastavilo da ima poboljšanje motoričke funkcije, osećaja i refleksa.
Nikom od učesnika nisu uklonjeni uređaji jer nisu bili efikasni. Osam ljudi je imalo infekcije povezane sa uređajem. Tri od njih su se očistile, a petoro ljudi, ili 3%, su uklonili svoje uređaje zbog infekcije, za koju je Petersen rekao da je unutar opsega prijavljenih za ljude koji primaju stimulaciju kičmene moždine zbog drugih stanja.
Petersen je takođe primetio da se čini da visokofrekventna stimulacija pruža veće olakšanje bola nego niskofrekventna stimulacija. Visokofrekventna stimulacija takođe ne stvara osećaj „igle i igle“ koji dolazi sa niskofrekventnom stimulacijom.
„Ova studija pokazuje da visokofrekventna stimulacija pruža dugotrajno ublažavanje bolova uz prihvatljivu sigurnost“, rekao je Petersen. „Poboljšanja motoričke funkcije, osećaja i refleksa sugerišu da bi ova terapija mogla imati potencijal za modifikaciju bolesti.“
Petersen je rekao: „Potvrda rezultata kroz studije na većim grupama ljudi mogla bi dodatno ojačati naše razumevanje ove terapije stimulacije kičmene moždine za lečenje bolne dijabetičke neuropatije.“
