Koristeći više teleskopa, astronomi su otkrili dva nova magnetna kataklizmička varijabilna sistema polarne podklase i utvrdili njihova osnovna svojstva. Nalaz, koji bi mogao da nam pomogne da bolje razumemo prirodu polarnika uopšte, objavljen je 20. februara na arKsiv serveru za pre-štampanje.
Kataklizmičke varijable (CV) su binarni zvezdani sistemi koji se sastoje od belog patuljka i normalnog zvezdanog pratioca. Oni neregularno povećavaju osvetljenost za veliki faktor, a zatim se vraćaju u stanje mirovanja. Polari su potklasa kataklizmičkih varijabli koje se razlikuju od ostalih CV-a po prisustvu veoma jakog magnetnog polja u njihovim belim patuljcima.
Nedavno je tim astronoma na čelu sa Nikitom Ravatom iz istraživačkog instituta za opservacione nauke Arijabata (ARIES) u Indiji istražio dva CV-a, i to: 1RKSS J174320.1-042953 (ili skraćeno J1743) i II Sek (poznat i kao RKS J1039.7-0507), kako bi se više osvetlila njihova priroda. Oni su analizirali nove i arhivske podatke iz zemaljskih objekata, kao što je 1,3-m Devasthal brzi optički teleskop (DFOT) u Indiji, kao i 1,5-m (AZT-22) i 0,6 m Zeiss-600 severni teleskopi u Majdanaku opservatorija u Uzbekistanu. Studija je dopunjena podacima sa ESA-inog KSMM-Nevton satelita.
„Sproveli smo detaljne vremenske i spektralne analize dva kandidata MCV [magnetne kataklizmičke varijable], J1743 i II Sek, koristeći optičke i rendgenske podatke“, napisali su istraživači u radu.
Generalno, studija je potvrdila da su J1743 i II Sek MCV i otkrila da pripadaju polarnoj podklasi. Pokazalo se da su optički spektri oba sistema veoma slični spektrima drugih poznatih polara. Dva objekta pokazuju najočitiji spektralni potpis akrecije mase — prisustvo vodonik Balmerovih, He I i He II emisionih linija.
U slučaju J1743, njegova stopa akrecije varira u danima, što sugeriše da bi to moglo biti zbog promenljive jačine konstantnog toka. Polarni ima stopu akrecije mase na nivou od oko 5 × 10 -12 solarnih masa godišnje, bolometrijski luminozitet od približno 40 noniliona erg/s. Beli patuljak ima masu od približno 0,75 solarnih masa, dok se procenjuje da je masa prateće zvezde 0,15 solarnih masa.
Kada je u pitanju II Sek, prisustvo nekoliko emisionih linija i jakih vodoničnih Balmerovih linija potvrđuje magnetnu prirodu akrecionog toka. Dalje, identifikovana su niska i visoka stanja u dugotrajnoj svetlosnoj krivoj ovog polara, kao i prisustvo samo jednog perioda i njegovih harmonika. Zapažanja su takođe identifikovala orbitalno modulisanu kružnu polarizaciju ovog sistema. Izračunato je da masa sekundarne zvezde II Seka iznosi oko 0,09 solarnih masa.
Izmereno je da su orbitalni periodi J1743 i II pola približno 2,08 i 1,57 sati. Autori rada su zaključili da za izvedene orbitalne periode J1743 i II pola sekundari odgovaraju zvezdama niže glavne sekvence spektralnih klasa M4.2 i M6.2 i efektivnim temperaturama od 3.260 K i 2.823 K, respektivno.
