Govoreći nakon razgovora u Briselu između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Borelj je rekao da su se lideri složili da „nemaju potrebe za daljim razgovorima“ o sporazumu između bivših ratnih neprijatelja.
„Danas je napravljen napredak i pohvaljujem strane na njihovom angažovanju“, rekao je Borelj novinarima.
„Istovremeno, potrebno je više rada, kako bi se osiguralo da ono što su danas prihvatile stranke bude sprovedeno. Važno je da se dogovorimo (ali) je ipak važnije sprovesti ono što je dogovoreno.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, skoro deceniju nakon što je rat doveo do kraja srpske vladavine. Ali Srbija još uvek smatra Kosovo otcepljenom pokrajinom, a rasplamsavanje između balkanskih suseda podstaklo je strah od povratka sukoba.
Prema novom sporazumu, Srbija prestaje da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, ali pristaje da prizna zvanična dokumenta kao što su pasoši, diplome i registarske tablice i da ne blokira članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Srbija se do sada oslanjala na svog saveznika Rusiju, članicu koja ima veto u Savetu bezbednosti UN, i druge zemlje koje ne priznaju Kosovo da bi sprečile svog suseda da uđe u UN.
Prema tekstu sporazuma uz posredovanje EU objavljenom u ponedeljak uveče, Kosovo – čije stanovništvo uglavnom čine etnički Albanci – pristaje da „obezbedi odgovarajući nivo samoupravljanja“ za svoju srpsku zajednicu.
Ali očekuje se da će detalji tog aranžmana i druga sporna pitanja biti deo aneksa o sprovođenju sporazuma i prethodnih obaveza. Borel je rekao da je aneks „sastavni deo“ novog sporazuma, ali da još nije dogovoren.
On je rekao da će sledećeg meseca sazvati još jedan sastanak lidera sa ciljem finalizacije aneksa.
Kurti je rekao da je bio spreman da potpiše sporazum na sastanku u ponedeljak. „Šteta je što večeras nismo potpisali sporazum uprkos činjenici da se svi slažemo“, rekao je on novinarima.
Ali, Vučić je rekao da je to nerealno očekivanje, jer je potrebno više razgovora. „To je ozbiljan, dug, težak i naporan proces“, rekao je on.
On je rekao da se nada i veruje „da ćemo moći da radimo na … implementaciji i, pre svega, primeni prethodno postignutih sporazuma”.
Vučić je insistirao na tome da Kosovo uspostavi asocijaciju opština sa srpskom većinom, kako je to dogovorila prethodna kosovska vlada.
Lideri većine kosovskih etničkih Albanaca tvrde da bi takvo telo Beogradu dalo ogroman uticaj u njihovoj zemlji, dok Srbi kažu da je to potrebno za zaštitu njihovih prava.
Najviši kosovski sud presudio je da je poslednji plan pridruživanja prekršio ustav. Kurti je bio pod pritiskom Zapada da smisli novo rešenje koje neće pasti na sud.
Taj pritisak je deo šireg međunarodnog napora da se Vučić i Kurti prihvate dogovora.
Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Đorđa Meloni napisali su zajedničko pismo obojici lidera pozivajući ih da potpišu pakt.
Najviši američki diplomata za zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, boravio je u ponedeljak u Briselu da insistira na sporazumu.
Ali čak i da Vučić i Kurti finalizuju sadašnji dogovor pod nazivom „Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije“, to neće biti kraj priče.
Kako je jasno iz teksta dokumenta, krajnji cilj je postizanje „pravno obavezujućeg sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji njihovih odnosa“ u nastavku.
