Nakon što je sedam Hindusa ubijeno početkom januara u dva uzastopna napada u selu Dhangri u spornom Kašmiru, bivši vojnik indijske vojske Satiš Kumar opisao je svoje uspavano planinsko selo kao „prebivalište straha“, piše AP.
Nekoliko dana nakon smrtonosnog nasilja u selu u pograničnom okrugu Radžuri, gde su kuće razdvojene poljima kukuruza i senfa, stotine stanovnika organizovale su gnevne proteste širom regiona Džamu kojim dominiraju hinduisti. Kao odgovor, indijske vlasti su oživele miliciju koju je sponzorisala vlada i počele da prenaoružavaju i obučavaju hiljade seljana, uključujući i neke tinejdžere.
Kumar je bio među prvima koji su se pridružili miliciji po novom pogonu i vlasti su ga naoružale poluautomatskom puškom i 100 metaka.
„Opet se osećam kao vojnik“, rekao je 40-godišnji Kumar, koji vodi prodavnicu od svog penzionisanja iz indijske vojske 2018.
Milicija, zvanično nazvana „Grupa za odbranu sela“, prvobitno je formirana 1990-ih kao prva linija odbrane protiv antiindijskih pobunjenika u udaljenim himalajskim selima do kojih vladine snage nisu mogle brzo da dostignu.
Kako je pobuna jenjavala u njihovim operativnim oblastima i kako su neki pripadnici milicije stekli na glasu zbog brutalnosti i kršenja prava, što je izazvalo oštre kritike grupa za ljudska prava, milicija je uglavnom raspuštena.
Ali januarsko nasilje izazvalo je neprijatna sećanja na prošle napade u Radžuriju, koji se nalazi u blizini visoko militarizovane linije kontrole koja deli Kašmir između Indije i Pakistana i gde borbe između indijskih vojnika i pobunjenika nisu neuobičajene.
Razmahujući oružjem u svojoj jednospratnoj betonskoj kući oblačnog februarskog dana, Kumar je svoju odluku da se pridruži miliciji opravdao kao „jedini način da se izbori sa strahom i zaštiti (moju) porodicu od terorista“.
„Ja sam obučena osoba i borio sam se protiv terorista. Ali kakva je korist od (vojne) obuke ako nemate oružje“, rekao je Kumar. „Verujte mi, osećao sam se skoro nesposobnim od straha.
Dana 1. januara, dvojica naoružanih napadača ubili su četiri meštana, uključujući oca i njegovog sina, i ranili najmanje petoricu. Sledećeg dana u eksploziji ispred jedne od kuća poginulo je dvoje dece i povređeno najmanje 10 drugih. Još uvek nije jasno da li su napadači ostavili eksploziv. Nedelju dana kasnije, jedan od povređenih je preminuo u bolnici, čime je ukupan broj poginulih porastao na sedam.
„U našem selu je došlo do pokolja i Hindusi su bili napadnuti“, rekao je Kumar.
Policija je okrivila militante koji su se decenijama borili protiv indijske vladavine u Kašmiru, himalajskoj teritoriji na koju u celosti polažu pravo Indija i Pakistan. Ali dva meseca kasnije, oni tek treba da objave proboj niti da imenuju osumnjičene, što je pogoršalo strah i gnev među stanovnicima sela od oko 5.000, gde hindusi predstavljaju oko 70 odsto, a ostali su muslimani.
Politika ponovnog naoružavanja civila dolazi nakon što je Indija oduzela Kašmiru poluautonomiju i preuzela direktnu kontrolu nad teritorijom usred višemesečnog blokade bezbednosti i komunikacija 2019. Kašmir je od tada ostao na ivici jer su vlasti takođe donele niz novih zakona koji kritičari i mnogi Kašmirci strahuju da bi moglo da promeni demografiju regiona.
U nastojanju Nju Delhija da oblikuje ono što naziva „Naja Kašmir“ ili „novi Kašmir“, ljudi na toj teritoriji su uglavnom ućutkani, a njihove građanske slobode su ograničene, jer Indija nije pokazala toleranciju za bilo koji oblik neslaganja.
Dakle, kada je došlo do nasilja u Dhangriju, indijska vlada je brzo ponovo naoružala civilnu miliciju iako je najavila rekonstituciju u avgustu prošle godine.
Zvaničnici su rekli da su od tada naoružali i pružili obuku o oružju za više od 100 drugih hinduista u Dangriju, dok su takođe ukinuli zabranu dozvola za oružje u već militarizovanom Rađuriju. Selo je već imalo preko 70 bivših milicionera, od kojih neki još uvek poseduju kolonijalne puške Li-Enfild iz britanskog doba koje su im dodeljene pre više od jedne decenije.
Po prvi put, miliciju je takođe finansijski podstakla vlada, koja je rekla da će svaki član biti plaćen 4.000 indijskih rupija (48 dolara) mesečno.
Ipak, odluka da se revitalizuje Grupa za odbranu sela nije bez kontroverzi.
Neki bezbednosni i politički eksperti tvrde da bi ova politika mogla da naoružava podele u promenljivom zaleđu Džamua gde su sukobi među zajednicama istorijski postojali.
U prošlosti je, prema vladinim podacima, registrovano više od 200 policijskih slučajeva, uključujući optužbe za silovanje, ubistvo i nerede, protiv nekih od desetina hiljada pripadnika milicije u regionu Džamu.
„Proliferacija malog oružja je opasna za svako društvo, a kada država to učini, to je prećutno priznanje neuspeha da se obezbedi društvo“, rekao je Zafar Čudhari, politički analitičar.
Indija ima dugu istoriju naoružavanja civila u svojim naporima protiv pobunjenika, a civilne milicije su prvo korišćene za borbu protiv separatista u severoistočnim državama Indije. Indijska savezna vlada je 2005. godine osnovala lokalnu miliciju Salva Judum za borbu protiv maoističkih pobunjenika u centralnoj državi Čatisgarh. Grupe za ljudska prava su ga optužile za činjenje široko rasprostranjenih zločina i raspuštena je 2011.
U Kašmiru su grupe civilne odbrane bile naoružane skoro šest godina nakon što je počela smrtonosna pobuna protiv indijske vladavine.
S.P. Vaid je bio mladi oficir 1995. godine kada je nadgledao stvaranje prve jedinice milicije nakon što su dva hinduista ubijena u napadu militanata u udaljenom brdovitom selu u regionu Džamu. Vaid, koji je nedavno otišao u penziju kao glavni policajac Kašmira koji kontroliše Indija, rekao je nekoliko sati nakon što je njegov tim stigao u selo da su meštani tražili oružje za svoju zaštitu.
„Nisam imao vladin izveštaj o tome, ali sam odmah zatražio dozvolu od štaba da seljanima dam 10 oružja“, rekao je on. „Tako je počelo.“
Indijska vlada je formalno uvela politiku naoružavanja seljana nekoliko meseci kasnije.
Bezbednosni zvaničnici tvrde da je naoružavanje civila odvratilo militantne aktivnosti i pomoglo da se zaustavi iseljavanje Hindusa iz udaljenih oblasti, za razliku od doline Kašmira gde je godinu dana nakon što je izbila oružana pobuna većina lokalnih Hindusa pobegla u Džamu usred pretnji militanata i ubistava lokalne zajednice Vođe.
Kuldip Khoda, još jedan bivši najviši policajac u regionu zaslužan za sprovođenje te politike, rekao je da su nas rezultati „iznenadili“.
„Bio je to eksperiment, ali je uspeo“, rekao je Khoda u svom domu u gradu Džamu.
Za svoj rad na grupama civilne odbrane, regionalnoj policiji dodelila je nagradu Međunarodnog udruženja šefova policija, uticajne policijske grupe sa sedištem u SAD, rekao je Khoda.
Milicija je, kako je rekao, „igrala ključnu ulogu u porazu pakistanskih planova za podsticanje tenzija u zajednici“.
Ali Choudhari, politički analitičar, rekao je da „civili nisu naoružani u funkcionalnoj demokratiji“.
Pooštrene podele već izgledaju oštre u Dhangriju.
Muslimani u selu kažu da ih strah i tuga vezuju za komšije hinduiste, ali je njihov zahtev da se pridruže miliciji odbijen.
Mohamed Muštak je bivši vojnik paravojne formacije koji živi u blizini kuće iz koje su napadači prvi put pucali 1. januara.
„Živjeli smo zajedno generacijama i imamo sličan društveni sistem. Ali prsti su upereni u nas“, rekao je on. Muštak i još dvojica muslimanskih komšija, takođe bivši vojnici, tražili su od vlasti oružje u skladu sa politikom, ali su odbijeni, rekao je on.
Dok je Muštak govorio sedeći ispred svog doma, zvuci religioznih himni i pobožnih pesama lebdeli su sa zvučnika hinduističkog hrama na vrhu brda. Napevi su bili ispresecani cvrkutom ptica i povremenim zvižducima iz ekspres lonca u pojedinim seoskim kuhinjama.
Nekoliko trenutaka kasnije, mujezin je pozvao muslimane na ranu popodnevnu molitvu.
Kumar, bivši vojnik i pripadnik milicije, rekao je da je odluka da se njegove komšije muslimani ne uvedu u miliciju bila „proizvoljna“ jer „još uvek ne znamo ko je izvršio masakr“ u Dangriju.
U međuvremenu, stotine starih pripadnika milicije u udaljenim zaseocima Rajouri ponovo podmazuju oružje.
„Zaključali smo oružje i mislili smo da nam nikada neće trebati“, rekla je 38-godišnja Uša Rajna, koja je član milicije od 2015. zajedno sa preko dvadeset drugih seljana u susednom zaseoku Kalal Khas.
„Incident (u Dhangriju) nas je sve uplašio i oružje se vratilo u naše dnevne sobe“, rekla je ona.
