Rekordna toplota koju je Zemlja pretrpela tokom leta 2022. ponoviće se bez snažnih međunarodnih napora u rešavanju klimatskih promena, upozorio je panel naučnika u ponedeljak.
Očekuje se da će smrtni slučajevi uzrokovani toplotom, šumski požari, ekstremne padavine i stalna suša postati sve ozbiljniji jer temperature okeana i atmosfere nastavljaju da rastu, rekli su stručnjaci. Čak i ako sve emisije gasova staklene bašte danas prestanu, Zemlja će nastaviti da se zagreva nekoliko decenija.
Prezentacija, „Virtuelna serija o Zemlji: plamene temperature, srušeni rekordi“, predstavljala je multidisciplinarni panel naučnih stručnjaka sa Univerziteta Kolumbija.
Radli Horton, profesor istraživanja na zemaljskoj opservatoriji Lamont-Doherti u Kolumbiji, izjavio je da su klimatske promene izazvane ljudskim faktorom prouzrokovale da se globalna prosečna temperatura atmosfere zagreje za oko 1,1 stepen Celzijusa u poslednjih nekoliko decenija.
„Jedan od ključnih zaključaka je da mala promena globalne temperature ima ogroman uticaj“, rekao je Horton. Neke od glavnih posledica uključuju duže i intenzivnije toplotne talase koji pogađaju sve veća područja.
Pored toga, rekao je Horton, određeni klimatski modeli su potcenili koliko ekstremni mogu biti određeni događaji, kao što su evropski toplotni talas 2022. i talas toplote na severozapadu Pacifika 2021. godine.
„Zaključani smo u mnogo dodatnih klimatskih opasnosti, nema načina da se to zaobiđe“, rekao je Horton.
Diana Hernandez, vanredni profesor sociomedicinskih nauka na Columbia Mailman School of Public Health, istražuje kako na određene ranjivosti, kao što su zdravstveni uslovi ili pristup energiji, može uticati promena klime na domaćem i međunarodnom nivou. Očekivani uticaji uključuju nejednakost u senci, urbana ostrva toplote i nejednak pristup medicinskim uređajima na energiju.
„Klima se menja, a mi nismo prilagođeni da bismo mogli da se nosimo sa njom iz zdravstvene perspektive“, rekla je Sesilija Sorensen, lekar i vanredni profesor zdravstvenih nauka o životnoj sredini na Medicinskom centru Univerziteta Kolumbija.
Sorensen je primetila da su ona i kolege na početku svoje karijere leto nazivale „sezonom traume“, čak i pre nego što se fokusirala na zdravstvene uticaje klimatskih promena. „Bili smo preplavljeni pacijentima… ljudima koji su dolazili sa srčanim udarima i pogoršanjem astme.
Uprkos nagoveštajnim klimatskim projekcijama, panelisti su izrazili nadu da se mogu učiniti značajni koraci kako bi se minimizirali budući klimatski uticaji povezani sa ekstremnom toplotom.
Hernandez je rekao da će pristup fokusiran na zajednicu, posebno sa naglaskom na uključivanju, biti uspešan u primeni širokog spektra strategija prilagođavanja klimi.
Sorenson je rekao da je jedno rešenje koje mogu da primene bolnice razvijanje protokola hitne pomoći za lečenje velikog priliva pacijenata koji pate od toplotnog udara ili srodnih stanja tokom ekstremnih vremenskih uslova. Potrebna je i poboljšana komunikacija da bi se povećala svest o medicinskim rizicima od ekstremne vrućine i kako se uticaji mogu sprečiti, rekla je ona.
„Unutar problema leži rešenje“, rekao je Sorensen.
