Dženet Jelen u Kijevu: Značajne pravne prepreke za zaplenu 300 milijardi dolara ruske centralne banke

Dženet Jelen u Kijevu: Značajne pravne prepreke za zaplenu 300 milijardi dolara ruske centralne banke

Dženet Jelen, američka ministarka finansija doputovala je u iznenadnu posetu Kijevu kako bi potvrdila podršku SAD Ukrajini i promovisala američku ekonomsku pomoć.

Jelen se sastala sa predsednikom Volodimirom Zelenskim i drugim vladinim zvaničnicima ponovivši reči predsednika Džozefa Bajdena od pre nedelju dana u Kijevu.

„Amerika će biti uz Ukrajinu koliko god bude potrebno“, rekla je Jelen ukrajinskom premijeru Denisu Šmihalu.

Šmihal je naveo da se razgovaralo o daljim američkim sankcijama Rusiji koje imaju za cilj slabljenje njene ekonomije i vojske i „konfiskaciju zamrznute ruske imovine i stavljanje u korist oporavka Ukrajine“.

Međutim, američka ministarka je naglasila da postoje značajne pravne prepreke da se u potpunosti zapleni 300 milijardi dolara zamrznute imovine ruske centralne banke.

Najavila je transfer prvih 1,25 milijardi iz najnovije tranše ekonomske i budžetske pomoći Vašingtona od ukuno 9,9 milijardi dolara.

Američko Ministarstvo finansija je saopštilo je ranije da pozdravlja akcije Zelenskog na jačanju upravljanja i rešavanju korupcije – radnje koje su potrebne da bi se osiguralo da se ekonomska pomoć SAD troši odgovorno.

Jelen je posetila Kijev na povratku u Vašington sa sastanka finansijskih lidera G20 u Bengaluru, Indija, gde je pozvala kolege da pojačaju ekonomsku pomoć Ukrajini i insistirala da ministri G20 oštro osude rusku invaziju.

Od početka rata, SAD su Ukrajini dale više od 13 milijardi dolara za ekonomsku i budžetsku podršku, a najnovija isplata će to povećati na preko 14 milijardi dolara, uz dodatnih 8,65 milijardi dolara koji se očekuju do 30. septembra.

Najnovija sredstva su deo od 45 milijardi dolara novih sredstava koje je Kongres SAD odobrio u decembru.

Procenjuje se da će Ukrajini ove godine biti potrebno spoljno finansiranje od 40 do 57 milijardi dolara za podršku svojoj ekonomiji i pregovara o programu zajma od 15,5 milijardi dolara sa Međunarodnim monetarnim fondom kako bi delimično popunila budžetsku rupu.