Crnci ređe primaju lekove za demenciju od belaca, prema preliminarnoj studiji objavljenoj danas, 26. februara 2023, koja će biti predstavljena na 75. godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju koji se održava lično u Bostonu i uživo od aprila. 22-27, 2023.
„Prethodno istraživanje je pokazalo da zbog rasnih razlika, ljudi sa demencijom nemaju uvek isti pristup lekovima koji mogu biti korisni u staračkim domovima i bolnicama“, rekla je Alis Hokins, MD, sa planine Sinai u Njujorku, Njujork, i član Američke akademije za neurologiju. „Međutim, postoje ograničeni podaci o upotrebi lekova za demenciju koje ljudi uzimaju kod kuće. Naša studija je otkrila disparitete i u ovoj oblasti. Nadamo se da će naši nalazi dovesti do boljeg razumevanja ovih dispariteta kako bi se mogli preduzeti koraci da se ovo eliminiše zdravstvena nejednakost“.
U studiji je učestvovalo 25.930 ljudi. Od ove grupe, 3.655 su bili crnci i 12.885 belci. Istraživači su prikupili informacije o učesnicima, uključujući i pitanje o rasnim i ambulantnim lekovima.
Istraživači su pogledali koliko često su učesnici primali jedan ili više od pet lekova koji se obično prepisuju za demenciju. Inhibitori holinesteraze sprečavaju razgradnju hemijskog glasnika u mozgu zvanog acetilholin, koji je važan za pamćenje i misao. Ljudi sa demencijom takođe mogu da koriste antagoniste N-metil-D-aspartata (NMDA), koji mogu pomoći kognitivnim funkcijama. Obe klase lekova pomažu u olakšavanju komunikacije između nervnih ćelija. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI) su uobičajeni antidepresivi, antipsihotici leče psihoze, a benzodiazepini se mogu koristiti za lečenje anksioznosti i uznemirenosti.
Istraživači su otkrili da su crnci sa demencijom primali svih pet vrsta lekova ređe nego belci.
Za inhibitore holinesteraze, 20% crnaca je dobilo recept u poređenju sa 30% belaca. Za antagoniste NMDA, brojevi su bili 10% za crne ljude i 17% za belce. Za SSRI, brojevi su bili 24% i 40%. Za antipsihotike, brojevi su bili 18% i 22%. Za benzodiazepine, brojke su bile 18% i 37%.
Razlike su ostale nakon što su istraživači kontrolisali faktore kao što su starost, pol i vrsta osiguranja.
„Crnci koji su bili kod neurologa primali su inhibitore holinesteraze i antagoniste NMDA po stopama koje su uporedive sa belcima“, rekao je Hokins. „Stoga, upućivanje specijalistima kao što su neurolozi mogu smanjiti razlike za ove recepte.“
Ograničenje studije je bilo to što su se podaci oslanjali na ono što je bilo prisutno u medicinskoj dokumentaciji učesnika. Drugo ograničenje je to što podaci o stvarnom ponašanju lekara na recept ne mogu biti pouzdano prikupljeni. Stoga, Hokins je rekao da ostaje nejasno koliki je uočeni disparitet zbog toga što lekari prepisuju manje lekova crncima u odnosu na druge faktore koji se odnose na pacijente, kao što je nemogućnost da priušte lekove.
Hokins je primetio: „Potrebno je više istraživanja da bi se razumeo osnovni uzrok takvih dispariteta i osmislili programe za njihovo eliminisanje.“
