Svemirski teleskop Džejms Veb primetio je šest masivnih galaksija koje su se pojavile nedugo posle Velikog praska, objavila je studija u sredu, iznenadivši naučnike formiranjem brzinom koja je u suprotnosti sa našim trenutnim shvatanjem univerzuma.
Otkako je postao operativan prošlog jula, Veb teleskop zaviruje dalje nego ikada pre u udaljene krajeve univerzuma — što takođe znači da gleda unazad u vreme.
Za svoje najnovije otkriće, teleskop je špijunirao galaksije između 500 i 700 godina miliona godina nakon Velikog praska pre 13,8 milijardi godina, što znači da je univerzum bio ispod pet odsto svoje sadašnje starosti.
Vebov instrument NIRCam, koji radi u bliskoj infracrvenoj talasnoj dužini nevidljivoj golim okom, posmatrao je šest galaksija u malo poznatom delu neba, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature.
Dve galaksije su ranije primećene svemirskim teleskopom Habl, ali su bile toliko slabe na tim slikama da su ostale neprimećene.
Ovih šest novih „galaksija kandidata“, tako nazvanih jer njihovo otkriće tek treba da se potvrdi drugim merenjima, sadrži mnogo više zvezda nego što su naučnici očekivali.
Čak se veruje da jedna galaksija ima oko 100 milijardi zvezda.
To bi bilo otprilike veličine Mlečnog puta, što je „ludo“, rekao je za AFP prvi autor studije Ivo Labe.
Našoj matičnoj galaksiji bio je potreban ceo život univerzuma da se sve njene zvezde sastave.
Da bi ova mlada galaksija postigla isti rast za samo 700 miliona godina, morala bi da raste oko 20 puta brže od Mlečnog puta, rekao je Labbe, istraživač sa australijskog Tehnološkog univerziteta Svinburn.
Da bi postojale tako masivne galaksije tako brzo nakon Velikog praska je u suprotnosti sa trenutnim kosmološkim modelom koji predstavlja najbolje razumevanje nauke o tome kako funkcioniše univerzum.
„Prema teoriji, galaksije rastu sporo od vrlo malih početaka u ranim vremenima“, rekao je Labbe i dodao da se očekuje da će takve galaksije biti između 10 i 100 puta manje.
Ali veličina ovih galaksija „zaista je velika“, rekao je on.
Šta bi se moglo dogoditi? Jedan osumnjičeni je misteriozna tamna materija, koja čini znatnu količinu Univerzuma.
Iako je mnogo toga o tamnoj materiji ostalo nepoznato, naučnici veruju da ona igra ključnu ulogu u formiranju galaksija.
Kada se tamna materija „skupi“ u oreol, ona privlači gas iz okolnog univerzuma koji zauzvrat formira galaksiju i njene zvezde, rekao je Labbe.
Ali ovaj proces bi trebalo da traje dugo, a „u ranom univerzumu jednostavno nema toliko nakupina tamne materije“, rekao je on.
Novootkrivene galaksije mogle bi da ukažu da su se stvari u ranom univerzumu ubrzale mnogo brže nego što se ranije mislilo, što je omogućilo da se zvezde formiraju „mnogo efikasnije“, rekao je David Elbaz, astrofizičar iz francuske Komisije za atomsku energiju koji nije uključen u istraživanje.
Ovo bi moglo biti povezano sa nedavnim znacima da se sam univerzum širi brže nego što smo nekada verovali, dodao je on.
Ova tema izaziva žestoku debatu među kosmolozima, čineći ovo najnovije otkriće „još uzbudljivijim, jer je to još jedan pokazatelj da model puca“, rekao je Elbaz.
Elbaz je jedan od mnogih naučnika koji rade na svemirskom teleskopu Euclid Evropske svemirske agencije, koji bi trebalo da bude lansiran u julu kako bi se pridružio Vebu u svemiru.
Euklidova misija je da otkrije tajne tamne materije i tamne energije — a to bi takođe moglo pomoći u rešavanju ove najnovije misterije, rekao je Elbaz.
Labe se osvrnuo na „teoriju crnog labuda“, prema kojoj samo jedan neočekivani događaj može da preokrene naše prethodno razumevanje — kao kada su Evropljani videli prve crne labudove u Australiji.
On je te galaksije nazvao „šest crnih labudova — ako se čak i jedan od njih pokaže istinitim, onda to znači da moramo da promenimo naše teorije“.
