Rastuća stopa štetnih ishoda trudnoće, kao što su hipertenzivni poremećaji trudnoće, prevremeni porođaj i niska porođajna težina, u poslednjih 10 godina u velikoj meri se mogu pripisati zdravstvenom statusu osobe pre nego što zatrudni, a ne starosti, prema studiji predstavljenoj na Godišnja naučna sesija američkog koledža kardiologije zajedno sa Svetskim kardiološkim kongresom.
Studija je otkrila da je prosečna starost trudnica porasla sa 27,9 godina u 2011. na 29,1 godinu u 2019. godini, ali starost čini samo mali deo značajnog povećanja neželjenih ishoda trudnoće uočenih tokom istog perioda. Najupečatljivije je da je stopa hipertenzivnih poremećaja u trudnoći (visok krvni pritisak sa ili bez preeklampsije ili eklampsije) porasla za preko 50% tokom decenije, ali je promena u starosnoj distribuciji porodilja činila manje od 2% te promene.
„Iako majke stare u vreme porođaja, to nije ono što uzrokuje ove neželjene ishode porođaja“, rekao je Zachari Hughes, MD, internist u bolnici Northvestern Memorial Hospital u Čikagu i glavni autor studije. „Ono što zaista pokreće jesu zdravstveni problemi pre trudnoće kao što su dijabetes i hipertenzija. To je važno znati jer su to faktori koje bismo potencijalno mogli da izmenimo.“
Koristeći podatke iz dosijea o natalitetu Nacionalnog centra za zdravstvenu statistiku, istraživači su upoređivali stope preeklampsije i eklampsije, prevremenog porođaja i niske porođajne težine između 3,9 miliona porođaja u 2011. i 3,7 miliona porođaja u 2019. Rezultati su pokazali umereno povećanje prevremenog porođaja i niske porođajne težine ( koji su porasli za oko 2% i 4%, respektivno) i veći porast kod hipertenzivnih poremećaja (povećanje od 52%).
Koristeći statističke metode za analizu uloge starosti u ovim promenama, istraživači su otkrili da je promena u starosnoj distribuciji činila samo mali deo povećanja u svim procenjenim ishodima.
Nepovoljni ishodi trudnoće imaju važne zdravstvene posledice, uključujući povećan rizik od srčanih oboljenja u vreme trudnoće i kasnije u životu – ne samo za osobu koja se porodi već i za bebu. Istraživači su rekli da bi sprečavanje ovih štetnih ishoda moglo pomoći u smanjenju kardiovaskularnog rizika tokom svakog životnog veka.
„Nadam se da ovi nalazi mogu više dovesti do promene kulture fokusiranja na zdravlje pre trudnoće“, rekao je Hjuz.
„Mnogi ljudi ne uspostavljaju negu kod lekara dok ne zatrudne, ali zaista počevši od šest meseci ili godinu dana pre nego što počnete da planirate trudnoću, to je vreme da maksimizirate svoje zdravlje što je više moguće i minimizirate rizik od nepovoljnih ishoda trudnoće. Ovo takođe sugeriše da bi kliničari i kreatori politike mogli da se više fokusiraju na zdravlje pre trudnoće i upravljanje stvarima kao što su hipertenzija i dijabetes pre nego što neko zatrudni.“
U svim starosnim grupama, ljudi koji su se rađali u kasnim tinejdžerskim godinama do ranih tridesetih su zabeležili najveći porast negativnih ishoda trudnoće. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo koji specifični zdravstveni problemi – kao što su gojaznost, dijabetes, hipertenzija ili drugi faktori – pokreću ove komplikacije trudnoće kod mlađih ljudi, rekli su istraživači.
Trenutne medicinske smernice prepoznaju trudnoću sa očekivanim porođajem u dobi od 35 godina ili više kao faktor rizika za neželjene ishode i preporučuju dodatni skrining i praćenje za ove trudnoće. Na osnovu ovih novih nalaza studije, istraživači su naglasili važnost kliničara i ljudi koji razmišljaju o trudnoći, uključujući i one koji su mlađi, da se fokusiraju na rješavanje drugih zdravstvenih stanja kako bi se osigurale najbolje moguće šanse za zdravu trudnoću i dijete.
Pored toga, osobe kojima je dijagnostikovan gestacijski dijabetes ili visok krvni pritisak tokom trudnoće treba da uključe ova stanja kao deo svoje zdravstvene istorije u budućnosti, čak i ako se uslovi nestanu nakon rođenja, jer mogu dovesti do povećanog rizika od srčanih bolesti kasnije u životu.
