Utvrđeno je da su ljudi koji su svakodnevno koristili marihuanu za oko jednu trećinu skloniji razvoju bolesti koronarnih arterija (CAD) u poređenju sa ljudima koji nikada nisu koristili lek, prema studiji predstavljenoj na Godišnjoj naučnoj sesiji Američkog koledža za kardiologiju zajedno sa Svetski kongres kardiologije.
Kako kanabis postaje legalan u sve većem broju američkih država, ova studija je među najvećim i najsveobuhvatnijim do sada za ispitivanje potencijalnih dugoročnih kardiovaskularnih implikacija upotrebe droge. CAD je najčešći oblik srčanih bolesti i javlja se kada se arterije koje snabdevaju krvlju srce sužavaju zbog nakupljanja holesterola. CAD obično uzrokuje bol u grudima, kratak dah i umor i može dovesti do srčanog udara.
Prethodne studije su objavile donekle pomešane nalaze o odnosu između kanabisa i srčanih bolesti, a neke sugerišu da pušenje marihuane može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara i drugih srčanih događaja, posebno kod mlađih ljudi.
„Otkrili smo da je upotreba kanabisa povezana sa CAD, i čini se da postoji odnos doza-odgovor u tome da je češća upotreba kanabisa povezana sa većim rizikom od CAD“, rekao je Ishan Paranjpe, MD, stalni lekar na Univerzitetu Stanford i glavni autor studije. „Što se tiče poruke o javnom zdravlju, to pokazuje da verovatno postoje određene štete od upotrebe kanabisa koje ranije nisu bile prepoznate i ljudi to treba da uzmu u obzir.
Koristeći podatke iz Istraživačkog programa All of Us Nacionalnog instituta za zdravlje, koji uključuje detaljne informacije o zdravlju i navikama 175.000 ljudi, istraživači su prvo analizirali vezu između učestalosti upotrebe kanabisa (procenjeno pomoću anketa u vreme upisa u studiju). ) i stope CAD (procenjene na osnovu medicinske dokumentacije koja obuhvata nekoliko godina).
Zatim su koristili Mendelovu randomizaciju, pristup zasnovan na genetici da identifikuju uzročnu vezu između poremećaja upotrebe kanabisa i rizika od CAD koristeći podatke nezavisnog genetičkog konzorcijuma. Poremećaj upotrebe kanabisa je priznati psihijatrijski poremećaj koji uključuje čestu upotrebu marihuane i zavisnost.
Nakon prilagođavanja starosti, pola i glavnih kardiovaskularnih faktora rizika, rezultati su pokazali da su dnevni korisnici kanabisa imali 34% veću vjerovatnoću da će imati CAD od onih koji nikada nisu koristili marihuanu.
Nasuprot tome, mesečna upotreba kanabisa nije bila povezana sa značajnim povećanjem rizika od CAD. Mendelova analiza randomizacije sugeriše da je to posledica uzročno-posledične veze, otkrivajući da ljudi sa poremećajem upotrebe kanabisa imaju veću verovatnoću da razviju CAD. Pored toga, u genetskoj analizi, ova uzročna veza je bila nezavisna od potencijalnih zbunjujućih efekata upotrebe duvana i alkohola.
Na osnovu ovih nalaza, istraživači su rekli da je važno da ljudi budu svesni da upotreba kanabisa nije bez rizika i da obavezno obaveste svog lekara ako koriste kanabis kako bi kliničari mogli da preduzmu odgovarajuće korake za praćenje zdravlja njihovog srca.
Prethodne studije su sugerisale da tetrahidrokanabinol (THC), molekul odgovoran za psihoaktivne efekte kanabisa, deluje na receptore koji se nalaze u centralnom nervnom sistemu i u srcu i krvnim sudovima.
Ova interakcija između THC-a i krvnih sudova može da obezbedi put kanabisu da promoviše upalu i nakupljanje plaka, što na kraju dovodi do CAD. Isti efekti ne bi se nužno očekivali uz upotrebu kanabidiola (CBD), drugog aktivnog sastojka u kanabisu i konoplji koji se obično ekstrahuje za proizvode koji ne sadrže THC.
Pomažući da se bolje razumeju molekularni putevi uključeni u upotrebu marihuane i srčane bolesti, nalazi bi mogli otvoriti nove mogućnosti za intervencije za sprečavanje ili lečenje srčanih bolesti.
„Sa naučnog stanovišta, ovi nalazi su uzbudljivi jer sugerišu da bi mogli postojati novi ciljevi droga i mehanizmi koje možemo istražiti kako bismo preuzeli kontrolu nad ovim putem u budućnosti“, rekao je Paranjpe.
Skupovi podataka korišćeni u ovoj studiji nisu pravili razliku između različitih oblika upotrebe kanabisa – na primer, da li se lek pušio ili konzumirao u jestivim ili drugim oblicima. Pošto THC ulazi u telo drugačijim putem i brže stiže do mozga kada se kanabis puši, a ne jede, istraživači su rekli da bi moglo biti od pomoći da se u budućim studijama ispitaju zdravstvene implikacije ovih različitih oblika konzumacije kanabisa.
Iako je upotreba i posedovanje kanabisa i dalje nezakonita prema saveznom zakonu, više od polovine američkih država je legalizovalo ili dekriminalizovalo rekreativnu upotrebu marihuane, a tri četvrtine dozvoljava njeno korišćenje u medicinske svrhe. Studija sprovedena 2019. procenjuje da je oko 18 odsto odraslih u SAD koristilo marihuanu u toj godini.
