Tokom većeg dela ljudske istorije, zvezde su plamtjele na inače mračnom noćnom nebu. Ali počevši od industrijske revolucije, kako je veštačko svetlo sve više osvetljavalo gradove i naselja noću, zvezde su počele da nestaju.
Mi smo dva astronoma koji za svoja istraživanja zavise od tamnog noćnog neba. Decenijama, astronomi su pravili teleskope na najmračnijim mestima na Zemlji kako bi izbegli svetlosno zagađenje.
Danas većina ljudi živi u gradovima ili predgrađima koji nepotrebno sijaju svetlost u nebo noću, dramatično smanjujući vidljivost zvezda. Satelitski podaci sugerišu da je svetlosno zagađenje iznad Severne Amerike i Evrope ostalo konstantno ili se neznatno smanjilo tokom poslednje decenije, dok se povećava u drugim delovima sveta, kao što su Afrika, Azija i Južna Amerika. Međutim, satelitima nedostaje plavo svetlo LED dioda, koje se obično koriste za spoljno osvetljenje — što rezultira potcenjivanjem svetlosnog zagađenja.
Međunarodni naučni projekat za građane pod nazivom Globe at Night ima za cilj da izmeri kako se pogled svakodnevnih ljudi na nebo menja.
Oslanjajući se na naučnike građana, mnogo je lakše izvršiti višestruka merenja noćnog neba tokom vremena sa mnogo različitih mesta.
Da bi pružili podatke projektu, volonteri unose datum i vreme, svoju lokaciju i lokalne vremenske uslove na stranicu za izveštavanje na mreži u bilo kom trenutku sat ili više nakon zalaska sunca određene noći svakog meseca. Stranica zatim prikazuje osam panela, od kojih svaki prikazuje sazvežđe vidljivo u to doba godine — kao što je Orion u januaru i februaru, na primer. Prvi panel, koji predstavlja svetlo zagađeno noćno nebo, prikazuje samo nekoliko najsjajnijih zvezda. Svaki panel pokazuje progresivno sve više i slabije zvezde, što predstavlja tamnije i tamnije nebo. Učesnik zatim povezuje ono što vidi na nebu sa jednim od panela.
Tim Globe at Night pokrenuo je stranicu izveštaja kao onlajn aplikaciju 2011. godine, tek na početku širokog usvajanja LED dioda. U nedavnom radu, tim je filtrirao tačke podataka snimljene tokom sumraka, kada je Mesec bio napolju, kada je bilo oblačno ili kada su podaci bili nepouzdani iz bilo kog drugog razloga. Ovo je ostavilo oko 51.000 tačaka podataka, uglavnom snimljenih u Severnoj Americi i Evropi.
Podaci pokazuju da je noćno nebo svake godine u proseku svetlije za 9,6%. Za mnoge ljude, noćno nebo danas je dvostruko svetlije nego pre osam godina. Što je nebo svetlije, manje zvezda možete videti.
Ako se ovaj trend nastavi, dete rođeno danas na mestu gde je sada vidljivo 250 zvezda moglo bi da vidi samo 100 zvezda na svoj 18. rođendan.
Glavni krivci za povećanje osvetljenosti noćnog neba su urbanizacija i sve veća upotreba LED dioda za spoljno osvetljenje.
Gubitak tamnog neba, kako zbog svetlosnog zagađenja, tako i zbog sve većeg broja satelita koji kruže oko Zemlje, ugrožava našu sposobnost astronoma da radimo dobru nauku. Ali i svakodnevni ljudi osećaju ovaj gubitak, jer je degradacija tamnog neba takođe gubitak ljudskog kulturnog nasleđa. Zvezdano noćno nebo je hiljadama godina inspirisalo umetnike, pisce, muzičare i filozofe. Za mnoge, nebo ispunjeno zvezdama pruža nezamenljiv osećaj strahopoštovanja.
Svetlosno zagađenje takođe ometa dnevni ciklus svetlosti i tame koji biljke i životinje koriste za regulisanje sna, ishrane i reprodukcije. Dve trećine ključnih svetskih oblasti biodiverziteta su pogođene svetlosnim zagađenjem.
Pojedinci i njihove zajednice mogu napraviti jednostavne promene kako bi smanjili svetlosno zagađenje. Tajna je u upotrebi prave količine svetlosti, na pravom mestu i u pravo vreme. Zaštita spoljnih svetiljki tako da sijaju nadole, korišćenjem sijalica koje emituju više svetla žute boje umesto bele svetlosti i stavljanjem svetla na tajmere ili senzore pokreta može pomoći u smanjenju svetlosnog zagađenja.
Sledeći put kada budete daleko od velikog grada ili drugog izvora svetlosnog zagađenja, pogledajte noćno nebo. Pogled na otprilike 2.500 zvezda koje možete videti golim okom na zaista tamnom nebu mogao bi vas uveriti da je tamno nebo resurs vredan štednje.
