Razlike specifične za pol uočene kao odgovor na smanjenu aktivnost insulina

Razlike specifične za pol uočene kao odgovor na smanjenu aktivnost insulina

Insulin nije samo regulator šećera u krvi, već utiče i na očekivani životni vek. Ako je signalni put insulina inhibiran, životinje žive duže. Ali koje tkivo je ključno za ovo? I da li muškarci i žene reaguju na isti način?

Istraživači sa Maks Plank instituta za biologiju starenja u Kelnu su posebno snizili nivoe insulina u različitim tkivima mužjaka i ženki miševa. Njihova studija pokazuje da se očekivani životni vek miševa povećava samo kada je signalni put insulina inhibiran u celom telu. Kod mužjaka miševa, međutim, inhibicija u mozgu bila je dovoljna da poboljša zdravlje životinja u starosti.

Inzulinski signalni put je jedan od centralnih metaboličkih puteva za koji se pokazalo da utiče na životni vek kod mnogih životinjskih modela i verovatno je takođe važan za zdravo starenje ljudi. „Želeli smo da znamo koji organ je odgovoran za uočeni efekat na životni vek kod miševa i da li je to specifično za pol“, objašnjava Maarouf Bagdadi, glavni autor studije.

U sveobuhvatnom pristupu, ciljao je svaki metabolički organ (jetru, mišiće, masnoću i mozak) isključivanjem gena IRS1 u signalnom putu posebno u tom organu miševa, čime je inhibirao put.

Naučnici su otkrili da nijedan tkivno specifičan nokaut nije dovoljan da produži životni vek kod muškaraca ili čak kod žena. „Ovaj rezultat je bio iznenađujući za nas, jer je ranije pokazano da je tkivno specifična inhibicija signalnog puta insulina dovoljna kod crva i muva“, kaže Bagdadi. Istraživači spekulišu da bi razlog za ovo zapažanje mogao biti da druge varijante gena prisutnih kod sisara mogu preuzeti posao IRS1 i tako nadoknaditi njegov gubitak.

Međutim, kada su istraživači ispitali zdravlje životinja dok su stare, otkrili su značajnu razliku. Kod mužjaka miševa, primetili su povećanje aktivnosti i potrošnje energije kod starih životinja nakon specifičnog nokauta u mozgu.

U potrazi za uzrokom, otkrili su pojačan signal stresa u mozgu miševa. „Malo povećanje stresa može dovesti do poboljšanja funkcionisanja ćelija. To je isto kao i trening mišića. Stalni, ali umereni treningi održavaju ćelije u formi. Ovo bi moglo da objasni bolje zdravlje“, kaže Bagdadi.

Studija otvara nove mogućnosti za poboljšanje zdravlja u starosti. Međutim, to takođe pokazuje da terapeutike treba koristiti na način koji je specifičan za pol. „Ovo je neočekivana posledica smanjene insulinske signalizacije u mozgu i naglašava da se putevi do zdravog starenja razlikuju između muškaraca i žena“, dodaje Linda Partridž, direktorka Instituta Maks Plank za biologiju starenja, koja je vodila studiju.